Poštar je video troje dece kako šetaju kući s plaže. Dve devojčice stare 7 i 9 godina, držale se se za ruke s četvorogodišnjim bratom. Srećni i nasmejani nisu davali nikome razloga za brigu. Tada su Ana, Džejn i Grant Bomon poslednji put viđeni.

 

Od ovog događaja prošlo je više od pedeset godina i misterija njihovog nestanka nikada nije rešena. Usprkos svim tragovima, policijskim naporima, deca nisu pronađena, a australijski mediji uvereni su da je tog dana u januaru 1966. Australija izgubila nevinost i veru u strance.

Od toga dana svaki stranac je potencijalni otmičar.

– Nestanak je probudio toliko strahova i brige za sigurnost dece – rekla je Bet Spenser za Ozi.

Nikad se nisu vratili kući

Oko 10 sati ujutro 26. januara 1966. troje dece izišlo je iz kuće u predgrađu Adelejda i krenuli su prema obližnoj plaži. Roditelji Džim i Nensi bili su uvereni da je devetogodišnja Džejn dovoljno odgovorna da se brine za mlađeg brata i sestru. Nikad se nisu vratili kući.

Deca su i dan ranije bila na plaži, a neki svedoci kažu da su ih videli u razgovoru s visokim plavokosim muškarcem. Policija je uverena da, kad su već prijateljski razgovarali s muškarcem, da su se verovatno poznavali.

Slučaj je ubrzo izišao van granica Australije. Holandski parapsiholog Žerar Kroaset tvrdio je da može pomoći u potrazi. Policija je u početku odbijala njegovu pomoć, ali su pokleknuli pod javnim pritiskom i na kraju istraživali kanalizacione cevi gde su se, prema Kroasetovim tvrdnjama, nalazila tela poginule dece. Potraga nije dala bilo kakve rezultate, a Holanđanin je posramljen otišao nazad u domovinu.

Potpuni stranci slali su pisma Bomonovima u kojima su pisali o njihovoj djeci. Sadržaj jednog od tih pisama prenio je Alan Vitiker u knjizi “Potraga za decom Bomonovih”.

– Vaša deca su živa. O njima se dobro brina jedna starija gospođa koja dosta loše govori engleski – pisalo je u anonimnoj dojavi.

Nijedno od tih pisama nije donelo bilo kakve konkretne tragove ili informacije.

Džim i Nensi su se razveli pod pritiskom javnosti i tugom zbog nestanka dece. Stručnjaci su uvereni da su deca već odavno mrtva, ali roditelji se i dalje nadaju da će Džejn, Ana i Grant jednog dana pokucati na njihova vrata. Zbog toga se nisu nikad odselili iz Glenelga, odakle su deca i nestala.

Australijska policija nikad nije prestala da ih traži, a nekoliko serijskih ubica bilo je osumnjičeno za njihovu otmicu. Serijski ubojica dece Džejms Rajan, u zatvoru od 1975., i Bevan Spenser fon Ajnem, u zatvoru od 1983, bili su osumnjičeni. Međutim, policija nije nijednog od njih dvojice dublje istraživala zbog moguće otmice i ubistva Bomonove dece.

Slučaj koji je promenio Australiju

Spenser kaže da je nestanak troje djece doneo velike promene u Australiji. Roditelji voze decu u školu, ne dopuštaju im da izlaze iz kuće bez nadzora. Taj i slični slučajevi uneli su nervozu među roditelje zbog stranaca.

Neki drugi stručnjaci brinu se da je australijski fokus na strance smanjio pažnju posvećenu problemima unutar porodice.

Usprkos decenijama, policija u Adelaideu kaže da otprilike na svaka četiri dana dobiju poziv s nekim informacijama o troje nestale dece. Naravno, uvek se brzo ispostavi da su pozivi lažna uzbuna.