POSLEDNJA ISPOVEST NAJMISTERIOZNIJEG SRPSKOG ZAVERENIKA: Apis je znao da će biti streljan i tada je ZAPISAO OVE REČI

Apis
Wikipedia

"E, moj pobratime! Apis se smeje, jer je takav, jer je div, jer je heroj, jer je lav. Apis se smeje, jer zna da će ga streljati! Znam ja njega još iz 1903. Taj se smejao ono veče u oficirskoj kasini kao da ide na svadbu... a još je pri tom tvrdio da će i poginuti ubijajući onog Aleksandra (Obrenovića) i onu profuknjaču Mašin. Ne znaš ti takve ljude: kad se smeju, onda su najgori."

 

Srpska istorija prepuna je manje ili više značajnih i uticajnih ličnosti, ali je retko koja tako kontroverzna kao ona Dragutina Dimitrijevića Apisa. Hvaljen i kuđen, heroj i terorista, čovek koji je stradao od ruke iste dinastije u čijem ustoličavanju je učestovao … uzuzetan vojnik i “zaverenik po profesiji”, Dragutin Dimitrijević je rođen 5. avgusta 1876. godine u jednoj staroj beogradskoj kući, u siromašnoj porodici.

Samo devet dana kasnije, na beogradskom dvoru rođen je još jedan dečak – jedini sin kneza Milana Obrenovića, princ Aleksandar. Sudbine Dragutina i Aleksandra biće neraskidivo povezane, a njihova imena biće izgovarana zajedno i decenijama posle njihove smrti kada se god pominje događaj poznat kao “Majski prevrat”.

Dečak Dragutin je rano ostao bez oca. O njegovom odgoju brinula je najstarija sestra i njen muž Živan Živanović, političar i kratko vreme predsednik Narodne skupštine. Još u školi, zbog snage i jake konstitucije, Dragutina su prozvali “Apis” – bik.

Godinama kasnije, upravo je fizička snaga spasila poručnika Dimitrijevića kada je prilikom atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu teško ranjen. Apis je bio jedan od glavnih zaverenika. Verovao je da su Obrenovići tirani, a da je vojska pod njima obeščašćena i ponižena.

Šta se sve dešavalo u noći Majskog prevrata možete saznati KLIKOM OVDE!

Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio političarima i dinastiji Karađorđević, Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.

Najmoćniji čovek Srbije

 

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijević osniva tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”. Ovo društvo u narodu je ostalo mnogo bolje poznato pod nazivom “Crna ruka” a njeno jezgro formirano je još pre svgravanja Obrenovića.

Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Pričalo se da je on najmoćniji čovek u Srbiji. Njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a “crnorukaši” su davali potporu i radili na ideji ujedinjenja svih Srba u jednu državu. Odatle i priče o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i, ako nije učestovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

U junu 1914. godine, jedan drugi princ Aleksandar postaje regent. Aleksandar Karađorđević je znao kolika je Apisova moć i koliku opasnost on može da predstavlja – i po regenta lično i po krunu.

Borba njih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prinčevi prijatelji i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

Čovek opasan po dinastiju

 

Optuženi pripadnici “Crne ruke” tokom Solunskog procesa, Foto: Wikipedia

Usred ogorčene borbe za prevlast, dogodio se Prvi svetski rat i najveći egzodus srpskog naroda. Sukob se iz Beograda preselio u Grčku. Za konačni obračun, i Apis i regent Aleksandar izabrali su Solun…

Dragutinu Dimitrijeviću se prepisuje odgovornost za jedan manje poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta.

Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen u decembru iste godine. Slučaj protiv njih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”.

Za vreme suđenja koje je trajalo puna dva meseca, mnogi su se okrenuli protiv Dragutina Dimitrijevića. Ironično, glavni protivnik postao mu je upravo čovek čiju je dinastiju doveo na vlast. A protiv princa se ovog puta nije moglo… kazna je bila izvesna.

Čuvar uhapšenih zaverenika, izvesni Protić, pričao je da mu je pred sam kraj, kada je svima postalo jasno da će Apisa streljati, pukovnik Čedomir Popović, takođe jedan od uhapšenih pričao o svoj vođi.

E, moj pobratime! Apis se smeje, jer je takav, jer je div, jer je heroj, jer je lav. Apis se smeje, jer zna da će ga streljati! Znam ja njega još iz 1903. Taj se smejao ono veče u oficirskoj kasini kao da ide na svadbu… a još je pri tom tvrdio da će i poginuti ubijajući onog Aleksandra (Obrenovića) i onu profuknjaču Mašin. Ne znaš ti takve ljude: kad se smeju, onda su najgori – ispričao je.

Dragutin Dimitrijević je osuđen na smrt. Streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem na današnji dan 1917. godine.

Pre streljanja, Apis je, ispisao svoju poslednju volju.

– Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen – zapisao je najpoznatiji srpski zaverenik.

 

Grobnica Dragutina Dimitrijevića Apisa na Zejtinliku, Foto: Wikipedia/Boris Dimitrov

Apisovom smrću organizacija “Ujedinjenje ili smrt” zvanično je prestala da postoji mada je do današnjih dana ostala priča o njenom obnavljanju i delovanju koje seže do svih događaja u novijoj srpskoj istoriji.

Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan, a njegove zasluge su još jednom u istoriji priznate.



loading...