Poslednja odbrana Beograda: Ove prestoničke ulice bile su MESTA NEZAPAMĆENOG STRADANJA

Deca u ratu
Wikipedia

Iako je Srbija čitavih godinu dana odolevala napadima daleko nadmoćnijeg neprijatelja, situacija je u jesen 1915. godine bila neizdrživa. Država je bila i materijalno i fizički istrošena, vojska iscrpljena, a narod uplašen i nemoćan. Tifus se širio kao kakva biblijska pošast, a saveznička pomoć nije stizala. Združenom neprijatelju nije bilo teško da, u novoj ofanzivi koja je počela u oktobru, Srbiju, i pored herojske borbe branilaca, baci na kolena.

 

Šesti oktobar 1915. godine bio je lep, jesenji dan. Iako je rat trajao više od godinu dana, to se te srede nije naročito osećalo u Beogradu. Bio je pijačni dan, narod je kupovao i trgovao na gradskim pijacama i retko ko je dizao pogled ka nebu da vidi avione koji su nadletali grad.

A onda, negde oko 14 časova, kao da se otvorio pakao. Čitav Beograd je zasut bombama koje su bez milosti kosile sve pred sobom. Po nekim podacima, na Beograd je tok dana ispaljeno 30 hiljada granata. Tako je počela bespoštedna borba vojske i stanovništva srpske prestonice sa daleko nadmoćnijim austorugarskim neprijateljem.

Prestonica se branila “do poslednjeg čoveka”

Beograd se branio čitava 4 dana, ali su pojedinačne borbe nastavljene i u naredne tri nedelje. Granate ispaljene iz “Debele Berte”, kako su Nemci nazivali svoje haubice, prolazile su kao želatin kroz Beogradsku tvrđavu, a srpski vojnici, nenaviknuti na borbu u rovu, bili su potpuno nemoćni.

Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je jeseni 1915. godine poprište žestokih borbi branilaca Beograda i Austrougara koji su nadirali preko reke.
 

Najkrvavije borbe vođene su na pruzi na Dorćolu i na Velikoj i Maloj Adi. Kada je na ovoj poslednjoj braniocima nestalo municije, vojnici su neprijatelja napadali bajonetima i mesto branili bukvalno do poslednjeg čoveka.

 

Austrougari su počeli da prelazi Dunav 7. oktobra. Beograd je branilo jedva 16 hiljada boraca koji nisu bili dovoljni da pokriju širinu fronta. Rezerve su bile malobrojne, ali je naređenje bilo jasno – branioci Beograda morali su da zadrže neprijatelja 9 časova koliko je bilo dovoljno da se glavnina srpske vojske povuče do Mladenovca.

Beograd su branili svi! Civili koji su donosili preobuku i hranu vojnicima, često su i sami uzimali pušku i nastavljali borbu onih koji su pali pre njih. Ovo se odnosilo na žene, a bilo je i mnogo dece.

U takvoj situaciji je, 7. oktobra oko 14.30 major Dragutin Gavrilović, komandant 2. bataljona 10. kadrovskog puka, ispred kafane “Jasenica” na Dorćolu, održao legendarni govor o puku koji je “Vrhovna komanda izbrisala iz brojnog stanja” i izdao naređenje da se Beograd brani do poslednjeg čoveka.

U napadu srpske vojske koji je tada usledio major Gavrilović je teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. Austrougari su privremeno odbijeni, ali kraj se nije mogao izbeći.

“Biblijske scene pakla” na ulicama Beograda

 

U toku noći 8. oktobra oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanje preko Dunava, a odbrana Beograda više nije mogla da izdrži njihov nalet. Očajnička borba je završena 9. oktobra kada su se austrougarska i nemačka zastava zavijorile na zgradi Starog dvora. Počela je okupacija Beograda u Prvom svetskom ratu. Od ovih tragičnih događaja prošla je tačno 101 godina.

Zadivljen hrabrošću srpskih vojnika glavnokomandujući austrougarskih snaga Feldmaršal August fon Makenzen izdao je naređenje da se na Topčideru podigne spomenik austrougarskim, ali i srpskim ratnicima poginulim u borbama za Beograd. On se i danas tamo nalazi i na njemu, na nemačkom i srpskom jeziku piše: “Ovde počivaju srpski junaci 1915.”