Semjuel Bise je decenijama tražio zanimanje koje će ga ispunjavati zadovoljstvom. Nakon što se oženio imućnom devojkom, okončao je svoju karijeru obućara, te se 1764. iz Škotske preselio u London. Iako je godinama radio na berzi, nikada nije bio srećan. Tek nakon svoje pedesete godine, konačno je našao zanimanje koje ga istinski ispunjava, i njime se bavio sve do svoje smrti.
Bise je postao trener životinja. I to ne bilo kakav! Uspeo je da okupi trupu životinja koje su činili kanarinci koji znaju da speluju, dva majmuna koji hodaju po žici, zatim ćurke koje igraju valcer, te kornjača koja je vraćala bačeni štap poput psa. Ali, nova zvezda će pomutiti slavu svim pomenutim “izvođačima”.
Filozof kakvog nigde nema
Za tri šilinga, Bise je kupio malu crnu svinju, te je sebi dao u zadatak da je nauči trikovima. Iako je početak bio više nego težak, Bise nije odustajao. Čak i kada se prvi nastup, nakon pet meseci treniranja, pretvorio u debakl, Bise je verovao svojoj novoj životinji, i radio s njom još čitavih 16 meseci.
Nakon skoro dve godine “obuke”, u glavnom gradu Irske zakazan je prvi javni nastup. Gomila koja se skupila u Dablinskoj ulici Dejm, sa uzbuđenjem je očekivala obećani spektakl. Predstava je obećavala nešto neviđeno. Dok je sunce polako odlazilo na zapad, nestrpljiva publika je povicima požurivala početak predstave. Tada se pred njima pojavila glavna zvezda predstave, klekla i poklonila se. Šou je mogao da počne.
Svinja, koja je dobila umetničko ime Filozof, impresionirala je okupljenu publiku. Nakon početnog naklona, koji je dočekan ovacijama, svinja je na prvom nastupu pokazala sav svoj raskošni talenat. Filozof je mogao da speluje imena preko karte sa slovima, da pokaže tačno vreme na satu, da pogodi ko je iz publike u braku, a ko ne.
Ono što je ostavilo najjači utisak na okupljene Dablince, bilo je matematičko “znanje” koje je Filozof posedovao. Naime, svinja je mogla da sabira, oduzima, množi i deli, što je publiku, u kojoj nisu bili retki oni sa manjim matematičkim opsegom, bacalo u trans.
Nakon prvog pojavljivanja 1783., Dablin je, u Dajm ulici, više puta imao priliku da gleda svinju Filozofa, koji je svaki put izvodio neki novi trik. Teško da je u to vreme postojao popularniji i posećeniji zabavljač. Dablin, pa i cela Irska, postajali su sve tešnji za novu zvezdu, i činilo se neminovnim da se Filozof predstavi i na najvećoj sceni tadašnjeg sveta – Londonu.
Pošto je izvedena predstava u drugom delu Dablina, šou je prekinula policija, iz do sada neutvrđenih razloga, ali se sumnja na nedostatak dozvole za nastup u tom delu grada. Nakon što se Bise pobunio protiv policijskog terora nad umetnicima, organi reda su polupali opremu koja je činila improvizovanu pozornicu, a samog Samuela Bisea žestoko pretukli. Bio je to pokazatelj da je Dablin postao zreo za napuštanje te, tada već 75 – godišnji Bise kupi svoju malu grupu životinjskih umetnika i odlazi za London.
Promena vlasnika
Nažalost, Bise nije ugledao svetlosti velegrada jer je u putu preminuo od posledica batina iz Dablina. Životinjski ansambl ostao je siroče, koje je ipak uspeo da nađe očuha. Bio je to misteriozni gospodin Nikolson, čovek o kome se jako malo znalo i u to vreme, a naročito danas. Kao “menadžer u umetnosti”, Nikolson je već radio sa nekoliko trupa životinjskih zabavljača, ali nikada sa nekim kao što je FIlozof.
Prvo pojavljivanje, pod novim šefom, imali su u Jorku. Publika je bila oduševljena, a prihodi od predstave su premašili sva nadanja. London ih je očekivao.
Tog 16. februara 1785. prestonička štampa je objavila dolazak novih zvezda u grad. U delu teksta koji govori o Filozofu piše da “ova fantastična životinja piše, čita I računa uz pomoć kartica; računa sve četiri računske operacije; govori, gledajući na sat, tačno vreme, itd.; svinja koja je već zvezda je istavila bez daha svakog ko je video njen nastup.”
Devet dana kasnije, Filozof je, zajedno sa kolegama, imao svoj prvi nastup u Londonu. Reakcije su bile nepodeljene – Filozof je postao zvezda! Malo je dnevnih novina koji nisu objavili reportažu sa nastupa životinjske zabavne trupe, a tih dana je celi London pričao samo o njima. Nastupi su postajali sve češći, a Nikolson je, nanjušivši veliku zaradu, uveo čak četiri nastupa dnevno. Naravno, svi su bili dupke puni.
Mediji su se utrkivali ko će većim komplimentom darivati Filozofa, a pojavili su se i oni zabrinuti za zdravlje glavne zvezde londonske zabave, koji su se brinuli da će se svinja “sva ispeći” od silnih nastupa na neuobičajeno jakom prolećnom suncu. Oduševljenje svinjom vladalo je među mnogim građanima Londona, bez obzira na klasu ili religiju.
Fenomen zvani “Filozof”
Fenomen svinje Filozofa nije ostavio ravnodušnima ni sveštenstvo ni intelektualce. Iako su i katolički i protestantski dogmatičari bili složni oko sudbine koja treba da zadesi malo crno prase, a to je, naravno, smrt na lomači, tumačili su Filozofove moći različito – jedni kao produkt crne magije, a drugi kao direktno đavolovo delo.
Filozofi tog vremena su svog kolegu po imenu koristili kao argument za svoje teorije. Svinja Filozof je postala jedan od argumenata onih koji su tvrdili da postoji transmisija duše iz čoveka u druga bića.
U decenijama dugoj debati o tome da li životinje imaju razum ili samo instinkt, Filozof je služio kao argument zastupnicima teze da su životinje razumna bića. Čak i Erasmus Darvin, otac čuvenijeg Čarlsa, u svojoj knjizi “Zoonomija” iz 1796. navodi primer svinje Filozofa u prilog tezi da su svinje mudre i napredne životinje, koje svoju mudrost i naprednost ne mogu da dokažu samo zbog načina na koji se ljudi ophode prema njima.
Iako se može reći da je u London došla na mala vrata, svinja Filozof je boravak u tom gradu provela kao velika zvezda. Nikolson je zakupio luksuzan apartman preko puta zgrade Admiraliteta, a nastupe je izvodio samo u pozorištu Sadlers Vels.
Filozof na turneji
Naravno, sa slavom je došla i zavist kolega. Hodači po žici i druge akrobate, koje su imale nastupe u istom pozorištu, zahtevali su od upravnika, Ričarda Rotona, da bira između njih i svinje Filozofa. Upravnik se bez mnogo dvoumljenja opredelio za unosniju opciju, te je Filozof postao suvereni vladar scene pozorišta Sadlers Vels.
Sve do jeseni trajala je Filozofova vladavina londonskom zabavnom scenom, kada je Nikolson odlučio da je vreme za britansku turneju. Krajem te 1785. i početkom 1786. godine redali su se uspešni nastupi u Norviču, Oksfordu, Plimutu I drugim gradovima. U martu iste godine, Filozof se, na opšte oduševljenje, ponovo pojavio u Londonu, na pozornici teatra Lajsijum.
Pesnik Robert Sauti tada je napisao : “Svinja Filozof postala je veći predmet obožavanja engleske nacije nego što je to ser Isak Njutn ikada bio.”
Krajem godine, Nikolsonova trupa sastavljena od životinja otišla je na turneju po Francuskoj, gde je obišla Bordo, Kale, Montrej I druga mesta.
Po povratku iz Francuske, Filozof, a naročito njegov vlasnik Nikolson, morali su da se suoče sa padom popularnosti. Uveliko su se počeli pojavljivati i imitatori, a zainteresovanost za već dosta puta viđene trikove počela je da opada. Poznato je da je Nikolson, posle nekoliko ne baš posećenih nastupa u Londonu, odveo trupu u Škotsku, gde su nastupali u mnogim mestima, a najviše u Edinburgu.
Svinja koju smo voleli
Ali, novembra 1788. iz Edinburga su stigle tužne vesti. Naime, nekoliko novina je objavilo članak o tome da se “Velika zvezda godina za nama, naš prijatelj i miljenik, svinja Filozof, rastala od života”. Isti članak navodi i da je Nikolson, mada nejasno iz kojih razloga, završio u mentalnoj bolnici u Edinburgu, odakle mu se gubi svaki trag.
Ali, Filozofovo nasleđe ostalo je da živi i posle njegove smrti. Nekoliko imitatora pokušalo je prevariti publiku, predstavljajući se kao originalna svinja Filozof, ali su brzo bili provaljeni.
Postojao je čak i šou koji je, računajući na neobaveštenost građana, pokušao predstaviti lažnog Filozofa kao povratnika iz Francuske, koji je iz prve ruke gledao francusku revoluciju, te je želeo podeliti svoja zapažanja sa publikom, ali i debatovati o pravima kraljeva, građanskim slobodama, padu Bastilje ili feudalnom sistemu.
Ali, svi ti imitatori nisu se ni primakli originalnom FIlozofu po slavi, ali ni po zaradi. Smatra se da je Filozof, u vremenu u kome je nastupao, zaradio više novca od bilo kog zabavljača koji je nastupao u tom vremenskom intervalu!
Njegovi pravi naslednici su bile svinje koje su imale svoju autentičnost. Tu je pre svih svinja Tobi, koja je, na prelazu iz XIX u XX vek, slavom mogla da se poredi sa Filozofom, a dugo je držala titulu najpopularnije životinje u Engleskoj. Treba pomenuti i životinju nazvanu “Francuska svinja” (čije je ime postalo jako popularno među Englezima), koja je “govorila francuski” – njeno groktanje je, prema navodima tadašnjim magova marketinga, neodoljivo je podsećalo na francusku reč “Oui”, što je prosečnom Englezu bilo smešnije od brašna.
