Zimski Krstovdan pripada krugu praznika koji se slave oko Nove godine i dan je sećanja na pronalazak Časnog krsta na golgoti dok je jesenji Krstovdan vezan za povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Većina običaja vezanih za današnji praznik preneti su na Bogojavljanje koje je sutra. Ipak, neki su se zadržali.
“Ko se krstom krsti…”
Krstovdan je dan strogog posta, prvi posle Božića. U narodu je ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
Naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i “Bog se javlja”. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Zato bi noćas svako trebalo da se potrudi da ostane budan do ponoći, otvori prozor i pogleda kroz njega. Želja koju tada zaželi, veruju naši stari, sigurno će se ostvariti.
Slično, veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.
Stari kažu da je prema tome kakvo vreme bude danas moguće predskazati celu godinu. Po nekim selima još se i danas zato zadržao običaj da se na Krstovdan u vodu stavlja krst i ostavlja da prenoći. Ako se preko noći zaledi, to predviđa zdravu i rodnu godinu.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual osvećenja vode. Krstovdanska voda se posle deli vernicima i, slično kao za Bogojavljanje, u kućama čuva preko cele godine zarad zdravlja i napretka doma.
