Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, jedan od najradosnijih praznika u godini za čije se proslavljanje vezuje veliki broj zanimljivih običaja i verovanja.

 

Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na “blagu vest”, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Hrišćani veruju da je arhangel Gavrilo rečima “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvorio istoriju Novog zaveta kojom počinje spasenje čitavog čovečanstva. Zato Blagovesti spadaju u jedan od najradosnijih praznika u godini, a slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Zato, iako postoji verovanje da do Uskrsa nije lepo veseliti se, Blagovesti se u srpskom narodnu uvek proslavljaju radosno i sa mnogo živopisnih običaja.

Praznik koji nije za spavalice

Na Blagovesti se u nekim krajevima Srbije još i danas održao običaj da se na ovaj praznik što ranije ustaje, čak u samo zoru. Dan treba da počne pesmom devojaka, a da se završi opštim veseljem cele porodice i čitavog mesta. Simbolično, običaj se i danas zove ranilo.

Prespavali ste zaista čudesnu noć

Stariji pričaju da se u noći uoči Blagovesti mogu videti vatre koje gore na mestima gde je skriveno neko zakopano blago. Zato je u ranijim decenijama bilo mogo onih koji tokom noći uoči ovog praznika uopšte nisu spavali, čekajući “znak” koji će ih odvesti do slave i bogatstva. 

Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Ipak, od ovog dana, verovanje kaže, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života i nikako ne treba raditi. Stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega “ni ptice u šumi ne savijaju gnezda”.

Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, narod kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije! U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako idu oko kuće lupajući, praveći galamu i vičući: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da treba izbegavati češljanje i pravljenje ili kupovinu nove obuće. Blagovesti naročito slave žene – one koje žele porod, na današnji dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Čak iako ne verujete u ove običaje i smatrate ih “bapskim” pričama, današnji dan provedite pored svojih najmilijih. Pričajte, šalite se i smejte se. Videćete, ljubav će vam se vratiti stostruko!

Srećne Blagovesti!

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!