Svetovno ime Svetog Simeona bilo je Stefan Nemanja i on je bio veliki župan Raške, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u Srednjem veku.

Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara i, zajedno sa sinom Savom, jednim od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i jer je pravoslavlje, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.

Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu – Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana koja je dobila monaško ime Anastasija.

Više o Ani Nemanjić i tome zašto je za Srbe važna koliko i njen suprug možete pročitati KLIKOM OVDE!

Stefan Nemanja
Wikipedia

Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio dobrotvor i ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.

Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar na današnji dan 1199. godine. Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast.

Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.

A zašto je Sveta Gora zabranjena za žene možete saznati KLIKOM OVDE!

Crkveni kalendar pored imena Svetog Simeona navodi – “Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi” i to verovatno najbolje opisuje zašto se pretpostavlja da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan lik ovog svetitelja. Posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu. Slavi se kao krsna slava.

Tajna srednjovekovne srpske države: Evo zašto je SVAKI NEMANJIĆ BIO STEFAN

Na dan Svetog Simeona u prošlosti su se širom Srbije održavali vašari i sajmovi, a ovaj običaj ponegde se zadržao i do današnjih dana. Najveći vašar danas je u Mionici.

“Pravila ponašanja” na ovim mestima od davnina se nisu mnogo promenila – Ujutru se urani, jer se prodaje i kupuje stoka. Oko podneva na vašar dolaze oni koji žele da se vide i da budu viđeni. Ovo su prava mesta za viđenja i druženje. Veruje se da je dan Svetog Simeona naročito dobar za obnovu prijateljstva kako bi svi u miru i blagostanju dočekali proleće i novo buđenje prirode i života.

Zato, ako danas ne slavite ili ne idete na slavu kod nekoga, obavezno posetite vašar. Ako ste se sa nekim posvađali, pozovite ga i oprostite mu. Uz čašicu (ili dve), šalu i muziku, dobar provod će biti zagarantovan. A tako ćete na najbolji način i obeležiti dan ovog velikog srpskog svetitelja.