Narodu je bio poznat kao učitelj i čudotvorac, a uvažavali su ga kako hrišćani, tako i nevernici. Ilarion je, međutim, uvek bežao od zahvalnosti i pohvala uz reči "teško meni, primih na zemlji platu svoju". Zbog toga se nikada nije dugo zadržavao na jednom mestu, već je od sela do sela bežao od ljudi kako bi se osamio u svojim mislima sa Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave prepodobnog Ilariona Velikog, sveca koji je jedan deo života proveo i na tlu današnje Dalmacije, a koji je ostao upamćen po svojoj borbi sa demonima.
Sveti Ilarion je rođen 291. godine u Tavati, mestu u blizini Gaze (Palestina). Njegovi roditelji nisu bili vernici, ali su ipak odlučili da ga pošalju u najbolje hrišćanske škole u Aleksandriji (Egipat).
Ilarion je odmah posle škole odlučio da se zamonaši i postane učenik Svetog Antonija. Nakon školovanja vratio se u selo u blizini Gaze kako bi širio veru.
Prema predanjima, redovno se susretao sa demonima koje je molitvom i krsnim znamenjem uvek uspešno gonio od sebe. Ilarion je zbog demona padao u komu, a ponekad je danima umeo da bude odsutan duhom, gledajući u jednu tačku.
Narodu je bio poznat kao učitelj i čudotvorac, a uvažavali su ga kako hrišćani, tako i nevernici. Ilarion je, međutim, uvek bežao od zahvalnosti i pohvala uz reči “teško meni, primih na zemlji platu svoju”. Zbog toga se nikada nije dugo zadržavao na jednom mestu, već je od sela do sela bežao od ljudi kako bi se osamio u svojim mislima sa Bogom.
Živeo je u Misiru, u Siciliji, Dalmaciji i napokon na Kipru gde je i preminuo oko 372. godine u 80. godini života.
