PRED NAMA SU “ZAJMLJENI DANI”: Ova drevna srpska priča objašnjava kako su nastali

Visibaba
Pixabay.com

Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se "zajmljeni dani", jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava sledeća priča koja se prenosi s kolena na koleno.

 

Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čibansko naselje na Staroj planini. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.

Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”.

Sečko je, inače drevni srpski naziv za februar.

Kada je sečko to čuo, pozajmio je od marta devet dana i pustio lapavicu (vodenkasti sneg). Babi se tada jedan od devet kožuha toliko nakvasio da je morala da ga baci. Lapavica je bivala sve gora i gora, pa je tako baba ostala bez svih devet kožuha, i na kraju se smrznula i skamenila zajedno sa kozama.

Narod veruje da i  danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini.