Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se "zajmljeni dani", jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava sledeća priča koja se prenosi s kolena na koleno.

 

Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čibansko naselje na Staroj planini. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.

Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”.

Sečko je, inače drevni srpski naziv za februar.

Kada je sečko to čuo, pozajmio je od marta devet dana i pustio lapavicu (vodenkasti sneg). Babi se tada jedan od devet kožuha toliko nakvasio da je morala da ga baci. Lapavica je bivala sve gora i gora, pa je tako baba ostala bez svih devet kožuha, i na kraju se smrznula i skamenila zajedno sa kozama.

Narod veruje da i  danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini.