Ženski gusari nisu mit, a dokaz za to je i jedna Kineskinja koja je u borbu poslala stotine hiljade muškaraca, neprijateljima je odsecala uši, a neposlušnima glavu. Tokom njene gusarske "karijere" koja je trajala jednu deceniju, ova žena se od prostitutke uzdigla do pozicije zapovednice poznate flote "Crvena zastava" koja je harala kineskim morem.
Priče o gusarima su pune klišea. Na sam spomen pirata pomislimo na muškarca sa povezom na oku, papagajem na ramenu i smešnim naglaskom. Međutim, titulu najuspješnijeg gusara bi vrlo lako mogla da osvoji jedna žena. Žen Ši, poznata i kao Žen I Sao, uterivala je strah u kosti trgovcima širom Kineskog mora početkom 19.veka. Rođena je 1775. godine u Guangdungu.
Od prostituke do zapovednice “Crvene zastave”
Sve je počelo kad su je, kao prostitutku u jednom od brodskih bordela, oteli gusari. Na veliko iznenađenje 26-godišnjakinje, jedan od nemilosrdnih i ozloglašenih gusara ju je zaprosio. Žen je pristala i postala i poslovni partner svom suprugu.
Čovek zvani sreća: Japanac koji je PREŽIVEO I HIROŠIMU I NAGASAKI
Uz njenu pomoć, Či je uspeo da oformi jednu od najvećih i najopasnijih flota u Kini, “Crvenu zastavu”. Šest godina kasnije, on je poginuo i Žen je preko noći morala da preuzme vođstvo nad flotom.
Hitno je zatražila zaštitu suprugove porodice i odabrala 21-godišnjeg Čang Poa kao štićenika, poručnika, desnu ruku i ljubavnika. Držala je svu kontrolu u svojim rukama i zahtevala je da joj se šalju pismene molbe za sve moguće akcije. Osmislila je svoje zakone i strogo ih sprovodila.
Članovi njene posade nisu smeli da kradu ratni plen od seljaka, jer su u suprotnom mogli da završe obezglavljeni, a sve ženske zarobljenice su morale da se puste na slobodu. Zapravo oslobađala je neprivlačne žene, dok su drugi gusari lepotice mogli da zadrže kao konkubine ili supruge.
Međutim, ova opaka žena gusarima je naredila da moraju da budu verni svojim surpugama. Oni koji su silovali ili tukli zarobljenice bez njene dozvole bili su osuđeni na smrt.
Žen je odrubljivala glave i odsecala uši zbog neposlušnosti
Vodeći se primerom poznate carice Vu Zejtan, koja je vladala Kinom od 690. do 705. godine, i Žen Ši je bila nemilosrdna, a njen krajnji cilj je bila zarada.
Svi koji bi joj se suprotstavili ili pokušali da sprovode svoje želje, automatski bi ostali bez glave. Bila je poznata i po tome što je odsecala uši svojim neprijateljima i onima koji bi pokušali da napuste njenu surovu flotu.
Uprkos tome što je i sama nekad bila prostitutka, posedovala je veliki i unosan lanac javnih kuća.
Na vrhuncu uspeha, njena armada sastojala se od 1600 brodova, a bila je zapovednica 70.000 muških i ženskih gusara, špijuna i dobavljača.
Imala je špijune i među vodećom Đing dinastijom, a car Huang Tai Đing je povećao svoju flotu kako bi je pobedio.
Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, kineskoj mornarici su se pridružili Portugalci, Britanci i Holanđani. Ali čak ni oni nisu uspeli da poraze “Crvenu zastavu”.
Duboko u džungli pronađen je ‘GRAD MAJMUNOVOG BOGA’, ali niko ne zna kojoj CIVILIZACIJI je pripadao
Kraj uspešne karijere
Godine 1810. car je konačno kapitulirao i ponudio njoj i većini njenih sledbenika amnestiju ako napusti ovaj “krvavi posao”. Za nju je to bila savršena ponuda u pravom trenutku, jer su upravo počela neslaganja unutar njene posade, pa je potpisala sporazum u zamenu za slobodu i pravo da zadrži flotu. A uz to je dobila i titulu “Dame kraljevskog dekreta”.
Nakon što se udala za Čang Poa, koji je bio kapetan u kineskoj mornarici, Žen je sa 35 godina otišla u penziju.
Uskoro je postala majka, otvorila je bordel i živela lagodnim životom sve do smrti, kao bogata aristokratkinja.
