Na današnji dan 1852. u 42. godini života preminuo je čuveni ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj.

 

Nikolaj Vasiljevič Gogolj bio je ruski pisac rođen u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije.

Hronološki je prvi među plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma.

Gogolj je imao veliki uticaj na kasnije ruske realiste.

U kasnijem životu pao je u depresiju i počeo da vodi asketski život. Od 1836. do 1848. putovao je po Zapadnoj Evropi. Zapao je u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje znake paranoidne psihoze (verovatno šizofrenije).

U noći 24. februara 1852, u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, među kojima je bio drugi deo romana „Mrtve duše“. Sam je rekao da ga je na ovaj potez naveo đavo. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, je preminuo. Pokopan je na moskovkom groblju Novodevičje.

Ostali događaji na današnji dan:

1152. Fridrih I Barbarosa izabran za nemačkog kralja i nasledio strica Konrada III. Kasnije bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193. Umro Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio pod franačkom vlašću, izazvao Treći krstaški rat.

1678. U Veneciji rođen kompozitor Antonio Vivaldi. Napisao više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801. Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu SAD, Vašingtonu.

1857. Mirom u Parizu završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.

1877. U “Boljšoj teatru” u Moskvi prvi put izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iliča Čajkovskog.

1933. Frenklin Delano Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program, “Nju dil”, za savladavanje posledica velike ekonomske krize od 1929.

1941. Britanska mornarica u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945. Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965. Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970. U havariji francuske podmornice “Euridika” u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.

1974. Konzervativci u Velikoj Britaniji izgubili izbore, a premijer Eduard Hit podneo ostavku. Novu Vladu formirao lider laburista Herold Vilson.

1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kom je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.

1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio više od 130, što je bio četvrti napad u Izraelu u devet dana.

1998. Posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova. OVK pozvala sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a Savet NATO u Briselu ocenio da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000. SAD ponudile 5 miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.