Šamplion je preveo delove kamena iz Rozete, otkrivši sličnost egipatskog jezika sa koptiskim.

 

Žan Fransoa Šampolion je već u desetoj godini života znao desetak jezika.

Otkrio je da je sistem egipatskog pisma kombinacija fonetskih i ideogramskih znakova.

Šampolion je otkrio i važnost Torinske kraljevske liste ili Torinskog kanona, jedinstvenog papirusa iz doba kralja Ramzesa, koji sadrži spisak svih staroegipatskih starih i mitskih vladara kao i imena božanstava iz predfaraonskog doba.

Šampolion je 1826. godine utemeljio zbirku muzeja Luvr i postao profesor egiptologije na Francuskom koledžu.

Ostali događaji na današnji dan:

1152. Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja, nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193. Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa, koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

1678. U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801. Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.
1857. Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877. U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iliča Čajkovskog.

1933. Frenklin Ruzevelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program (“New Deal”) za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941. Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945. Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965. Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970. U havariji francuske podmornice “Euridika” u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974. Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson.

1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998. Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO-a u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000. SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002. U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.
2003. U 93-oj godini umro je Ser Hardi Ejmis, dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004. U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.