Zbog otvorenog stava protiv sila Osovine, odmah posle okupacije naše zemlje, među prvima su uhapšeni tadašnji poglavar SPC patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović – dva najznamenitija Srbina toga vremena.

Proglašeni su za narodne neprijatelje i ratne zločince i zatočeni u zloglasni koncentracioni logor Dahau. Ostali su u internaciji čak godinu i po po završetku rata, piše RTS.

Patrijarh Gavrilo vratio se u zemlju 1946. Upokojio se 1950, ali falsifikatori istorije ni posle smrti nisu ga ostavljali na miru.

U okviru stalne postavke Memorijalnog kompleksa Koncentracionog logora Dahau – patrijarh Gavrilo opisan je kao srpski “monarhista i nacionalista koji je održavao bliske veze sa srpskim fašistima”. Ako bismo prihvatili ovu istorijsku podvalu, onda bi patrijarh Gavrilo Dožić bio jedini “fašista” koji je tamnovao u fašističkom logoru.

Javnosti je gotovo nepoznato koje su to čudesne okolnosti spasile živote u zloglasnom logoru Dahau – Nikolaju i Gavrilu. Iako su ponižavani i zlostavljani ostali su živi zahvaljujući komandantu logora Dahau Johanu Adleru.

Vladika Nikolaj Velimirović proveo je sa Adlerom u internatu u Bernu 1908. godine dva meseca u istoj sobi. Tada je Adler spremao doktorat iz istorije, a Nikolaj iz teologije. Nikolajeva doktorska tema bila je “Vera u Hristovo vaskrsenje, kao osnovna dogma apostolske crkve”, a Adlerova “Sveti Franja Asiški, osnivač prosjačkog monaškog reda Franjevaca”.

U zloglasnom logoru Adler je iznudio istragu i saslušavanje Nikolaja i Gavrila pred esesovcima, ispitivao ih je sedam uzastopnih dana, kako bi dobio na vremenu, i spasio im živote. Na kraju je proglasio da nemaju krivice, jer je bio svestan da ih Hitler vodi u “zemlju nedođiju”.

“Šta je Adleru vredeo doktorat kada je njime postao komandant Dahaua, to je strašan ljudski pad”, govorio je patrijarh Gavrilo i dodao da je Dahau bio hotel u odnosu na logor Cegled u kome je bio zatočen u Prvom svetskom ratu.

DRAMA “MITROVDAN”

O ovom istinitom događaju beogradski reditelj Bratislav Petković napisao je dramu Mitrovdan koja se izvodi u “Madlenijanumu”.

Posle pada Nemačke i zatvaranja logora Dahau, vladika Nikolaj Velimirović i patrijarh Gavrilo Dožić smešteni su u Kicbil, u kuću kuvara iz Dahaua – Vilhelma Krauta. Adler im je spasio glavu, a Vilhelm pomogao da prežive.

Čudna je to igra sudbine imati u logoru za prijatelja kuvara.

U Vilhelmovoj kući u Kicbilu vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo proslavili su 8. novembra 1946. godine Mitrovdan. Toga dana Vilhelm je zamolio Nikolaja da mu bude kum, a patrijarha Gavrila da ga krsti i tako pređe u pravoslavlje.

Kroz suze su se rastali sutradan.

Patrijarh Gavrilo se vratio u zemlju i odmah otišao pod Ostrog, tamo gde su ga Nemci na početku rata zarobili, da nađe ispod kivota Svetog Vasilija, gde je pre odlaska u ropstvo ostavio panagiju i naprsni krst – svoja znamenja.