PRIČA ZA PONOS: Pravoslavni vladika pomogao ANTIFAŠISTIMA i predao se NACISTIMA da spasi narod

Sveti sveštenomučenik Gorazd
Wikipedia

Priča kaže da su antifašisti skrovište pokušali da nađu u jednoj katoličkoj crkvi u Pragu, ali su odande oterani. Vrata im je otvorila pravoslavna crkva - i episkop Gorazd, kasnije kanonizovan u Svetog sveštenomučenika Gorazda.

 

Reknhard Hajdrih bio je prvi čoveg Gestapoa. Važio je za najkrvožednijeg SS-ovca koji je nosio nadimke “Plava Zver” i “Praški koljač”. Umro je od infekcije nakon ranjavanja u Operaciji Antropoid koju su izveli mladi padobranci, članovi pokreta otpora.

Detalje ove operacije, kao i više o jezivom čoveku na kojeg je izvršen praški atentat, možete pročitati klikom OVDE.

Sedmorica momaka – Adolf Opalka, Jozef Gabčik, Jan Kubiš, Jozef Valčik, Jozef Bublik, Jan Hrubi i Jaroslav Švarc, krili su se čak tri nedelje posle izvršenog atentata.

Probali da nađu spas u pravoslavnoj crkvi

Najpre su se krili u kućama dve porodice, a potom ih je primio je pravoslavni vladika Gorazd u crkvi Svetog Ćirila i Metodija.

 

Crkva Svetog Ćirila i Metodija u Pragu, Foto: Wikipedia

Pokolj u Lidicama

Nacisti su celo stanovništvo sakupili na jednom mestu, pa su muškarce starije od 16 godina zatvorili u štalu. Sledećeg dana su svi bili streljani.

Devetnaestoro rudara i sedam žena poslati su u Prag, gde su, takođe, streljani. Ostatak ženskog stanovništva odveden je u koncentracioni logor gde ih je četvrtina umrla ili u gasnim komorama ili od iscrpljujućeg rada. Deca su odvedena u drugi logor gde su razvrstana po rasističkim kriterijumima – oni koji su bili pogodni za prevspitavanje u Arijevce odvedeni su u Nemačku, a sudbina preostale dece je i danas nepoznata. Selo je uništeno i sravnjeno sa zemljom.

Kad se saberu sve žrtve, bilo je potrebno da oko 1.300 osoba položi svoje živote kako bi nacisti osvetili jednog čoveka.

Padobranci su skinuli rešetke na jednom od prozora u stanu crkvenog nastojnika, a nedaleko su sakrili i merdevine kako bi mogli da pobegnu. Ipak, krili su se u kripti crkve, sablasnoj mračnoj podzemnoj prostoriji koja sa jedne strane ima otvore za pogrebne sanduke, a sa druge jedan uzani prozor koji gleda na ulicu.

Baš tu, u kripti, dočekali su vest da je Hitler, besan što ne može da nađe ubice svog bliskog saradnika, naredio odmazdu. Nacisti su počeli sa masovnim osvetama, a najpoznatiji napad desio se 10. juna – dve sedmice nakon atentata. Nemačke snage opkolile su selo Lidice i izveli strahoviti masakr.

Velika izdaja prijatelja

Osam dana nakon Lidičkog pokolja, između 700 i 750 trupa SS-a i Gestapoa opkolilo je kriptu crkve nakon što je antifašiste izdao njihov prijatelj Karel Čurda, kolaboracionista.

On je Gestapou izdao svakoga za koga je lično znao da pomaže padobrancima. Odgovoran je za smrt nekoliko desetina patriota i njihovih porodica.

Besplatnu knjigu na engleskom o Operaciji “Antropoid” možete pronaći OVDE.

Karel Čurda je za svoje izdajničko delo nagrađen sa milion maraka i novim identitetom. Kao Karl Jerhot oženio se Nemicom i proveo ostatak rata kao saradnik Gestapoa. Posle rata je uhapšen. Kada su ga na sudu pitali zašto je izdao prijatelje, Čurda je rekao: “Mislim da biste i vi učinili isto za milion maraka”.

Proglašen je krivim za izdaju i obešen 29. aprila 1947. godine.

Borba do poslednjeg čoveka

U kripti crkve danas se nalazi muzej stradalima. Ulazi se kroz teška škripuća vrata i stupa se u mračnu prostoriju u kojoj se nalaze biste padobranaca koji su se tu krili.

Nemci su najpre pretražili stan crkvenog nastojnika i pronašli i rašrafljeni prozor i merdevine spremne za beg, a potom su pretraživali unutrašnjost crkve. Opalka, Bublik i Kubiš krili su se u pevnici crkve odakle su otvorili vatru na naciste.

Pošto je upucan u ruku, poručnik Adolf Opalka oduzeo je sebi život upucavši se u levu slepoočnicu. I narednik Jozef Bublik, višestruko ranjen, oduzeo je sebi život šestomilimetarskim Brauningom. Svi prozori na crkvi bili su uništeni rafalnom paljbom nacista. Ranjen na nekoliko mesta, oficir Jan Kubiš na smrt je iskrvario.

Pošto su pretražili crkvu, bitka se prebacila na kriptu. Nemci su našli mali ventilacioni otvor u zapadnom delu crkve i prozor koji je gledao na ulicu. Doveli su vatrogasce i počeli da pune kriptu vodom i suzavcem. 

Napadači su pronašli i nadgrobnu ploču iz 1735. godine ispred crkvenog oltara. Uništili su ugao ploče eksplozivom i otkrili strme stepenice koje su vodile u podzemlje.

 

Nadgrobna ploča koja je pokrivala kriptu u crkvi, Foto: Dnevno.rs

Postao vladika usred Beograda!

Sveti sveštenomučenik Gorazd rođen je kao Matjej Pavlik u moravskom selu u Češkoj. Rođen u katoličkom okruženju Austrougarske monarhije, pohađao je Katolički teološki fakultet gde se zainteresovao za pravoslavlje.

Kada su ukinuti zakoni koji nisu dozvoljavali druge veroispovesti u novostvorenoj Čehoslovačkoj, fratar Pavlik prešao je u pravoslavlje.
Matjej Pavlik dobio je monaško ime Gorazd, a za episkopa ga je hirotonisao patrijarh Dimitrije u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Padobranci koji su se krili u kripti odabrali su herojsku smrt. Švarc, Hrubi, Valčik i Gabčik izvršili su samoubistva kako ne bi živi dospeli u ruke Nemaca.

Stradanje episkopa Gorazda

Uskoro su uhapšena dvojica sveštenika, kao i neki predstavnici crkve. Shvativši da će represije biti jezive, episkop Gorazd, u želji da pomogne vernicima i Češkoj pravoslavnoj crkvi, preuzeo je krivicu za događaje u crkvi na sebe i pisao je pisma nacističkim vlastima.

Uhapšen je 27. juna 1942. godine. Posle strahovitog mučenja, streljan je 4. septembra i tajno spaljen u krematorijumu Strašnice.

Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ga je 1961. godine i proglasila ga svetim sveštenomučenikom Gorazdom, dok ga je Češka pravoslavna crkva kanonizovala tek 1987. godine.

 

Spomen ploča stradalim padobrancima, episkopu Gorazdu i crkvenim predstavnicima, Foto: Dnevno.rs


loading...