Priča zbog koje će vam krenuti suze: Ovo je NAJVAŽNIJI CVET U SRPSKOJ ISTORIJI, a evo i zašto

Ramonda
Wikipedia/Francine Riez

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar, prvi put je kao državni praznik u Srbiji obeležen pre tri godine. Od tada se kao simbol koji na reverima nose zvaničnici i javne ličnosti, ali sve više i obični građani pojavljuje stilizovani prikaz lepog ljubičastog cveta sa pet latica i zeleno-crnom pozadinom. Reč je o Natalijinoj ramondi, verovatno najsimboličnijem cvetu u srpskoj istoriji.

 

Dan kada su u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, od 2012. godine se i u Srbiji slavi kao državni praznik. Ako je prema broju žrtava, tragediji i golgoti koju je naš narod preživeo za te četiri godine sukoba, ovo je trebalo da se dogodi i mnogo ranije, ali od 2012. Dan primirja je dobio i svoj simbol – značku Natalijina ramonda.

Većina građana Srbije tada je prvi put čula za postojanje ovog neverovatnog cveta čija simbolika je višestruka i neverovatno značajna za našu istoriju.

Bulka kao simbol mira

I neke druge učesnice Prvog svetskog rata imaju cvetove kao simbole primirja. U Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zvaničnici i građani na reverima nose stilizovani cvet bulke. Prema predanju, na poljima Flandrije – poprištu najkrvavijih rovovskih bitki, prvi cvet koji je posle rata nikao bio je crvenocrni cvet divljeg maka.

Natalijina ramonda uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan bio poprište slavne srpske pobede u Prvom svetskom ratu. Reč je o endemskoj vrsti koja uspeva samo u Srbiji, Makedoniji i delovima Grčke. Danas je ova biljka zaštićena u našoj zemlji kao prirodna retkost i čuva se u Botaničkoj bašti “Jevremovac” u Beogradu.

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao ju je Josif Pančić. Biljka je ime dobila po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

 

Jedna odlika Natalijine ramonde odredila je ovu biljku kao najveći simbol srpskog stradanja u Velikom ratu – čak i kada se potpuno osuši i deluje mrtvo, samo nekoliko kapi vode dovoljne su da ponovo oživi i procveta. Zato je i botaničari zovu “biljkom feniks”, a istoričari navode da se baš tako i Srbija uzdigla iz pepela Prvog svetskog rata i vaskrsla još moćnija i slavnija. 

Pozadina amblema Natalijine ramonde je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice – medalje koja je dodeljivana kao znak sećanja na golgotu i strahote koje je srpska vojska preživela povlačeći se preko Albanije.



loading...