Oči smaragdne boje, lepota njenog lica, stasa i glasa, proslavile su Soraju Esfandiari Bakhtiari, koja je celom svetu postala poznata kao "princeza tužnih očiju". Bila je nesrećna žena koju je sudbina proklela.

 

Bila je ćerka iranskog plemića i ambasadora u Nemačkoj Khalila, koji je njenu majku Evu Karl upoznao upravo u Nemačkoj. Odrastala je i školovala se po celoj Evropi – od Velike Britanije i Francuske sve do Švajcarske…

U međuvremenu, poslednji iranski šah Reza Pahlavi bio je oženjen za prncezu Favziju, najstariju ćerku egipatskog kralja Fauda I. Baš kao i Soraja, Favzija je bile nestvarno lepa. Mnogi su je smatrali najlepšom ženom u Egiptu, a strani mediji su je nazivali “azijskom Venerom”.

 

Princeza Favzija (foto: wikipedia.org)

Ipak, uprkos tome što se Favzija, koja se za iranskog šaha udala 1939. godine, dobro slagala sa svojim suprugom, nikad nije bila miljenica njegove majke – Taj Ol Moluk.

Brak je trajao devet godina, a kao kamen spoticanja bila je činjenica da prelepa Favzija nije rodila muškog naslednika, već samo ćerku Šahnaz. Pritisak svekrve i sve češće svađe sa suprugom su kulminirale, te je usledio razvod 1948. godine. Ironično, Favzija se kasnije udala za egipatskog ministra s kojim je imala ćerku Nadiu i sina Muhameda.

Kockanje s muškim naslednikom, šah nije smeo da dopusti! Imao je mlađeg brata, Ali Rezu, koji je bio spreman da preuzme presto ukoliko Pahlavi ne bude imao sina. Zbog toga je muško dete bio krajnji i najvažniji cilj.

Iako vrlo dostojanstvena i nespremna da komentariše svoj život na iranskom dvoru, Favzija je prijateljicama govorila da je razvod najbolja stvar koja joj se dogodila u životu i da je zbog toga mnogo srećna.

Šarmantni bogataš u potrazi za novom ženom

 

Nakon svog prvog braka, misija šaha Reze bila je pronaći novu ženu. Iste godine kad se razveo (1948.) njegova sestra, princeza Šams ga je upoznala s prekrasnom devojkom, 16-godišnjom Sorajom.

Soraja je tada završila školovanje u Švajcarskoj, a kad je ugledala šaha – dogodila joj se ljubav na prvi pogled – isto je zadesilo i Rezu.

Nakon samo 24 sata od njihovog upoznavanja, usledila je i veridba! Ono što je privuklo Soraju kod Reze bila je njegova mešavina tradicionalnih, ali i modernih vrednosti, što je savršeno odgovaralo njenom poreklu. Osim toga, Reza je bio pravi simbol suptilne ekstravagancije.

 

Soraja Esfandiari Bakhtiari (foto: wikipedia.org)

Baš kao Soraja, Reza se školovao u Švajcerskoj. Bio je legendarno bogat zahvaljujući svom ocu, ali čini se kako je Reza ipak imao istaknutu moralnu obavezu prema vlastitom narodu – vratio je posed od navodno čak 2000 sela u Iranu koja je nasledio od oca.

Jedina prava ljubav

 

Nedugo nakon veridbe, Soraja je obolela od tifusa i bila je vezana za krevet nekoliko nedelja. U to vreme, šah je bio zaljubljen do neba. Svakog jutra je dolazio u njenu sobi i na jastuk joj je ostavljao jedan dragulj kao simbol njegove ljubavi i odanosti. Par se venčao 2. februara 1951. godine, a Soraja je bila toliko slaba da je ispod venčanice nosila vunenu haljinu i vunene čarape.

 

Venčanje Reze i Soraje (foto: wikipedia.org)

Među darovima za venčanje, osim novca koji je Reza zamolio da se uplati u fond za iranske siromahe, bili su i Staljinova budna od nerca za Soraju, kao i brojni dragulji kraljevskih porodica širom sveta koje su se interesovale za iransku naftu. Ceremonija je bila ukrašena sa oko 1,5 tona orhideja, tulipana i karanfila koji su bili poslani iz Holandije avionom. Za zabavu su u goste pozvali cirkus iz Rima. Nakon venčanja, Reza i Soraja su živeli kao u bajci – ali njihov idealan život počela je da ugrožava činjenica da Soraja ne ostaje trudna.

U oktobru 1954. godine, kada je Soraja imala 22 godine, doktor joj je rekao da postoji šansa da presto nikada ne dobije naslednika.

Dva dana nakon toga, šah je na svojoj rođendanskoj proslavi bio potpuno besan kad je saznao kako će njegov brat Ali Reza kasniti na zabavu jer se zabavlja negde u blizini Kaspijskog mora. Sledećeg dana je porodica saznala da je princ doživeo avionsku nesreću u kojoj je poginuo, a iza njega je ostala ćerka koju je dobio s nepoznatom Francuskinjom. Počeo je da se vrši sve veći pritisak na Soraju i Rezu.

Uprkos pokušajima lečenja neplodnosti u Švajcerskoj, pomaka nije bilo, a šahu se sve češće sugerisalo da oženi još jednu ženu.

Nije želela da bude druga

 

Reza je i sam počeo sve ozbiljnije da razmatra tu mogućnost, premda nije želeo. Prema šerijatu, šah je mogao dovesti novu ženu u porodicu – ako na to pristane prva žena. Osim toga, preduslov je bio da ima dovoljno novca, što za bogatog Rezu nije predstavljalo nikakav problem, ali i fizičke kondicije kako bi obe žene mogle biti “zadovoljne”.

Sa Sorajom se pokušalo pregovarati da pristane na takav aranžman, ali ona je to apsolutno odbijala uz izjave kako brak treba biti svetinja, kao i njihova ljubav. Ipak, ubrzo je stiglo saopštenje za javnost iz roditeljske kuće šaha, kojem je kumovala njegova majka. U njemu je pisalo:

Njegovo Veličanstvo Muhamed Reza Šah Pahlavi smatra da naslednik prestola mora biti direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju. S najdubljim žaljenjem, a u interesu budućnosti države i dobrobiti njenih ljudi u skladu s željom Njegovog Veličanstva, žrtvovaću svoju sreću i pristati na odvajanje od Njegovog carskog veličanstva.

Uvređena i slomljena od tuge, ostala je dostojanstvena

Iako ga je fatalno volela, Soraja nije mogla podneti ideju da njen suprug posećuje nečiju tuđu postelju, koliko god joj šah tvrdio da bi to bio samo fizički čin. Odlučila je da se odrekne svog voljenog supruga, jer ga je previše volela i nije mogla da ga deli. Uvređena je odlučila da ode iz zemlje uz poslednje reči upućene svom suprugu: “Da li bi ti mene delio?”.

Razvod je postao služben 21. marta 1958. godine kada je to šah javno ozvaničio na državnoj televiziji. Soraja se vratila u Francusku te je nakon duge depresije pokušala da započne novi život. Utehu je pronašla u poslu, kao glumica.

Slomljeno srce joj je lečio italijanski režiser Franko Indovina. Ali, ni u toj ljubavi nije imala sreće – nakon pet godina veze on je umro u avionskoj nesreći. Sa šahom, kao ni njegovom trećom suprugom nije nikad više komunicirala, a ceo život je proživela u borbi s tugom i depresijom. Umrla je 2001. godine, a sahranjena je u Nemačkoj, u grobnici svojih roditelja.

 

Šahova deca nikad nisu došla na presto

 
Pragmatičan Reza koji je odlučio da žrtvuje svoju sreću, po mnogima je time zapečatio svoju sudbinu. Ponovo se oženio za 21-godišnju Farah Dibu, koja mu je rodila sina. Naslednik zbog kojeg je žrtvovao sve nikad nije postao car – 1979. je u iranskoj revoluciji ukinuta monarhija, a Reza je umro u prognanstvu.