Henri VIII Tjudor, koji je vladao nešto više od 37 godina, bio je jedan od najvažnijih vladara u istoriji Engleske. Međutim, u istoriji je najpoznatiji po svom privatnom životu. Ženio se šest puta, a osim što se razvodio, čak dve svoje kraljice je lično skratio za glavu. A kao da ovo nije dovoljno, iza ovog vladara na engleskom dvoru ostala je i jedna bizarna titula - nošonoša.
U sklopu mnogobrojnih reformi kralj Henri VIII Tjudor uveo je i jednu veoma neobičnu dvorsku titulu – nošonoša (na engleskom “the groom of the stool”). Jedan srećni dečak, obično sin nekog od najuvaženijih plemića sa dvora, dobijao je “odgovorni zadatak” da prati kralja svuda gde bi on išao noseći sa sobom “pokretni toalet” ili mnogo jednostavnije – nošu.
Nošonoša je uvek morao da bude na oprezu! Od njega se očekivalo da zna šta, kako i koliko kralj jede i da svoj raspored organizuje prema potrebama vladarevog organizma. Kada bi trenutak “pražnjenja creva” konačno došao, u opisu posla ovog čoveka je bilo da pomogne kralju da “obavi posao” kao i da nakon toga počisti iza njega.
Ovo se odnosilo i na vođenje brige o higijeni kraljevih intimnih delova (teorijski i za brisanje kraljeve zadnjice) ali nema istorijskih podataka da je neki britanski monarh išao toliko daleko. Ipak, sasvim sigurno, nošonoše su pomagale vladarima u razodevanju svaki put kada bi želeli da idu u wc.
Titula nošonoše održala se i nakon vladavine Henrija VIII i vremenom je postala veoma tražena na dvoru kako je bila reč o poziciji koja je davala pristup vladaru u “najintimnijim trenucima”. Nošonoša je imao neverovatno blizak i stalan pristup kralju, odaje na dvoru i veoma visoku platu.
A kakvu je bizarnu poziciju na svoj dvor uvela ruska carica Katarina Velika možete pročitati OVDE!
Nije bila retkost da “nošonoše” kasnije postanu neki od najpoverljivijih savetnika vladara i zauzmu neka od najviših pozicija u dvorskoj hijerarhiji. Jedan od nošonoša kralja Džordža III bio je i Džon Stjuart koji je kasnije postao premijer Engleske.
Zvuči ludo, ali titula nošonoše, iako je kasnije bila samo formalnost, održala se na engleskom dvoru sve do 20. veka, skoro 400 godina nakon vremena Henrija Tjudora. Ukinuo ju je tek kralj Edvard VII 1901. godine.
