Napomena: IQ test je osmišljen početkom XX veka. Međutim, postoje studije koje su procenile inteligenciju genijalaca koji su živeli pre toga. Generalno, svako ko ima IQ iznad 140 se smatra genijem, piše portal Kultiviši se.

23. Vilijam Sidis

Wikipedia

Vilijam Sidis (1898-1944) rođen u Americi, bio je čudo od deteta čiji je IQ, naime, bio između 250 i 300, što možda spada među najviši IQ ikada izmeren. Izvanredno je znao matematiku, upisao je Harvard sa 11 godina i govorio je 40 jezika.

Jedan profesor sa Mančusetskog instituta za tehnologiju je predvideo da će mladi Sidis biti najveći matematičar XX veka. Vilijam to nije uspeo, kao odrastao čovek bavio se uslužnim poslovima i imao problema sa zakonom.

22. Judit Polgar

Judit Polgar (rođena 1976. godine ) je mađarska majstorica u šahu. Smatra se najboljom šahistkinjom ikada. Sa petnaest godina oborila je svetski rekord Bobija Fišera i postala najmlađi velemajstor u šahu. Njen IQ je 170.

21. Filip Emeagvali

Filip Emeagvali (rođen 1954. godine) je naučnik i pronalazač iz Nigerije, zabeleženo je da je njegov IQ 190. Smatra se najboljim afričkim naučnikom svih vremena. Iako je ova tvrdnja kontraverzna, njegov rad u matematici je dosta pomogao kreiranju interneta.

20. Terens Tao

Terens Tao (rođen 1975. godine), Kinez, rođen u Australiji. Važio je za čudo od deteta čiji je IQ između 220 i 230, što predstavlja jedan od najviših IQ-ova ikad zabeleženih. Trenutno radi kao profesor matematike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

19. Kleopatra

Wikipedia

Kleopatra (68 p.n.e.-30 p.n.e.) je bila poslednji faraon Ptolomejskog Egipta. Vladala je zemljom skoro trideset godina. Tečno je govorila pet jezika i imala je IQ oko 180. Kleopatra je, takođe, poznata i po svojim vezama sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem.

18. Srinivasa Ramanujan

Srinivasa Ramanujan (1887-1920) je bio indijski matematičar. Dao je veliki doprinos u teoriji brojeva, verižnog razlomka i beskonačnih redova, iako nikad nije imao nikakvo formalno matematičko obrazovanje. Njegov IQ je bio 185.

17. Geri Kasparov

Gerija Kasparova (rođen 1963. godine), jevrejina iz Armenije, mnogi smatraju najboljim igračem šaha svih vremena. IQ mu je oko 190. Osvojio prvu medalju na Svetskom prvenstvu sa samo 22 godine. Ostao je svetski prvak u šahu skoro dvadeset godina.

16. Ariabhata

Ariabhata (476-550) je jedan od prvih indijskih matematičara i astronoma. On je izračunao vrednost broja π (pi) i razvio upotrebu nule.

15. Volter

Volter
Wikipedia

Volter (1694 – 1778) je bio vodeća figura francuskog prosvetiteljstva. Imao je IQ između 190 i 200. Bio je izuzetno ironičan pisac, pored toga se bavio istorijom i filozofijom. „Volter“ je, zapravo, njegovo umetničko ime, pravo ime mu je Fransoa Mari Arue.

14. Hipatija

Hipatija (rođena između 350. i 370. godine – 415), bila je grčki astronom, filozof i matematičar. Živela je u Egiptu, a kasnije i u Istočnom Rimskom carstvu. Ona je prva žena za koju je poznato da se bavila matematikom. Imala je IQ između 170 i 190. Grupa hrišćanskih fanatika je optužila za veštičarenje i brutalno je ubila.

13. Johan Volfgang Gete

Johan Volfgang Gete (1789-1832) je bio nemački erudita sa različitim postignućima kako u nauci, tako i u književnosti. Svoj veliki talenat u pisanju pokazao je klasikom „Faust“. Smatra se da je njegov IQ bio 213.

12. Avicena, iliti Ibn Sina

Avicena (980 – 1037), bio je jedan od najznačajnijih mislilaca islamskog zlatnog doba. Pisao je o filozofiji, medicini, astronomiji, alhemiji, logici, matematici, fizici, psihologiji i o drugim različitim temama.

Njegova najpoznatija dela bave se tumačenja Aristotelove filozofije. Njegovo delo „Kanoni medicine“važili su za jedan od osnovnih udžbenika na srednjovekovnim univerzitetima.

11. Galileo Galilej

Galilej
Wikipedia

Galileo Galilej (1564 – 1642) predstavlja jednog od najvećih junaka u nauci. On je značajno doprineo razvoju raznih disciplina, od astronomije preko fizike do matematike i filozofije.

Ovaj Italijan je insistirao na heliocentrizmu, posmatrajući kroz svoj teleskop on je uvideo da se Zemlja okreće oko Sunca. Zbog ovog otkrića rimska inkvizicija ga je proglasila za jeretnika. Njegov IQ je bio između 180 i 200.

10. Gotfrid Vilhelm Lajbnic

Lajbnic (1646 – 1716) je bio nemački znalac. Bavio se filozofijom i matematikom, a najčešće se pamti po otkriću infinitenzimalnog računa. Njegov rad u filozofiji je poznat po zaključku da mi živimo u najboljem od svih mogućih svetova koje je Bog stvorio. Lajbnicov IQ je bio između 182 i 205.

9. Nikola Tesla

Nikola Tesla
Wikipedia

Nikola Tesla (1856 – 1943) je bio srpski naučnik poznat po sistemu naizmeničnih struja, Teslinom transformatoru , bežičnom prenosu energije, asinhronom i sihronom motoru. Takođe, predvideo je smartfone, dronove i razne druge tehnologije. Njegov IQ je bio 195.

8. Satiendra Nat Boze

Satiendra Nat Boze (1894 – 1974) je bio indijski fizičar čiji je izuzetan rad na kvantnoj mehanici sa Albertom Ajnštajnom rezultovao u Boze-Ajnštajn statistici.

Hipotetička elementarna čestica bozon je dobila naziv po njemu.

7. Marija Kiri

Marija Kiri
en.wikipedia.org

Marija Kiri (1867 – 1934) je bila francusko-poljska fizičarka i hemičarka. Ona je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu (i to dva puta). Njeno najveće dostignuće je rad na teoriji radioaktivnosti i otkriće dva hemijska elementa (radijum i polonijum). Njen IQ je bio između 180 i 200.

6. Konfučije

Konfučije (551 – 479 p.n.e.) je bio kineski mudrac i učitelj u Kini. Danas je poznat po aforizmima. Njegova učenja o moralu i politici su imali izrazit uticaj u istočnoj Kini. Smatra se da je većina onoga što mislimo da znamo o Konfučiju mit.

5. Albert Ajnštajn

Ajnštajn
pixabay.com

Ajnštajn (1879 – 1955) je bio nemački teoretski fizičar jevrejskog porekla. Mnogim ljudima je verovatno bilo očigledno da će se on nači na ovakvoj listi. On spada u najpoznatije naučnike koji su ikad živeli.

Za objašnjenje fotoelekričnog efekta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine. Njegovo najveće dostignuće je rad na teoriji relativiteta, koja je sasvim pomerila tok fizike XX veka. Njegov IQ je bio između 160 i 190.

4. Vilijam Šekspir

Šekspir
Wikipedia

Šekspir (1564 – 1616) se smatra za jednog od najboljeg pisca na engleskom govornom području. Takođe, on je autor najpopularnijih i najigranijih predstava, kao što su klasici „Romeo i Julija“, „Hamlet“ i „Magbet“. Izračunato je da je njegov IQ bio oko 210.

3. Platon i Aristotel

Platon
Wikipedia

Treće mesto dele Platon (427 – 347 p.n.e.) i Aristotel (384 – 322 p.n.e.). Obojica su grčki filozofi koji su svojim mišljenjem obeležili čitavu antičku filozofiju. Njihova filozofska učenja su bile dve glavne struje u filozofiji srednjeg veka.

Platonova dela su bila fundamentalna za razvoj zapadne nauke, matematike i filozofije. On je najveći uticaj ostvario sa spisom „Država“.

Aristotel je bio Platonov učenik na Platonovoj Akademiji preko dvadeset godina. Pravac mišljenja zapadne kulture se zasnivao na Aristotelovim spisima o nauci, fizici, biologiji, metafizici, logici, pozorištu, estetici… Platonov i Aristotelov IQ je između 180 i 190.

2. Isak Njutn

Isak Njutn
Wikipedia

Isak Njutn (1642 – 1726) je bio engleski fizičar i matematičar. On predstavlja jednog od najpoznatijih naučnika ikada, a proslavio se svojim otkrićem gravitacije. Njegova knjiga „Matematički principi filozofije prirode“ koja govori o klasičnoj mehanici je predstavljala glavni pravac mišljenja u fizici preko trista godina. Njegov IQ je bio 193.

1. Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči
Wikipedia

Leonardo da Vinči (1452 – 1519) je sinonim za doba renesanse u Italiji. Da Vinči je čovek koji se zanimao raznoraznim disciplinama, od slikarstva i skulpture do nauke. Njegovo delo „Mona Liza“ je najpoznatije umetničko delo na svetu.

Prvo mesto mu pripada iz razloga što je ostvario velika dostignuća u najrazličitijim poljima. Da Vinčijev IQ je bio oko 200.