Računari su u potpunosti promenili način na koji svet danas komunicira. Verovatno nijedna tehnologija nije omogućila tolike obrazovne mogućnosti kao što su to učinili računari.
Šezdesetih godina prošlog veka, kada je polje informacionih tehnologija bilo u svojim ranim fazama i tek se razvijalo, jedna osoba je bila korak ispred. Katolička časna sestra bila je prva žena koja je dobila doktorat iz područja kompjuterskih nauka (i druga osoba uopšte u svetu) i pomogla je da se razvije kodirani jezik koji je pomogao da računar bude pristupačan za sve više ljudi.
Sestra Meri Kenet Keler, rođena je u Ohaju 1914. godine, pristupila je Sestrama Milosrdnicama 1932. godine, a 1940. dala doživotne zavete. Studirala je na Univerzitetu De Pol, gde je diplomirala matematiku i fiziku.
Tokom šezdesetih godina, sestra Keler studirala je na Univerzitetu Viskonsin. Takođe, studirala je i na Univerzitetu u Michiganu i na Dartmaut fakultetu. U to vreme, Dartmaut je zabranio svim ženama da koriste kompjuterski centar, ali odlučili su da zaobiđu to pravilo upravo zbog sestre Keler.
To joj je pomoglo da razvije računarski jezik BASIC, što je dalje proširilo dostupnost kompjutera na veću populaciju.
Godine 1965. postala je prva žena u Americi koja je dobila doktorat iz računarskih nauka, odbranivši na Univerzitetu u Viskonsinu tezu “Induktivno zaključivanje na računarskim modelima”.
Nakon nekog vremena, sestra Keler je osnovala odeljenje računarskih nauka na Univerzitetu Klark u Ajovi, koje je vodila otprilike 20 godina.
Strastveno je radila na tome da privuče žene svetu računara, ali i na tome da svima omogući pristup i informacije, a ne samo naučnicima iz tog polja. Bila je uverena da će računari pomoći u informisanju ljudi i širenju obrazovanja.
