Dok je udisao poslednji dah na samrtničkoj postelji u Parizu 1849. Frederik Šopen je prošaputao zahtev koji je postao muzička legenda: kada umrem, sahranite mi srce u Poljskoj.

Želeo je da simbol njegove duše počiva u rodnoj zemlji za kojom je čeznuo iz samonametnutog egzila u Francuskoj.

Od tada, kompozitorovo telo leži na groblju Per Lašez u Parizu dok je njegovo srce moralo da prođe dug put pun intriga.

Srce je, piše AP, najpre zapečaćeno u tegli punoj pića, najverovatnije konjaka. Potom je prokrijumčareno u Varšavu pored ruske granične policije. Kada je stiglo u grad, Šopenovo srce išlo je iz ruke u ruku rođaka pre nego što je stavljeno u jedan od stubova Crkve Svetog srca.

Tokom Drugog svetskog rata, na kratko je bilo u rukama nacista. Srce je više puta ekshumirano, a poslednji put u tajnoj operaciji kako bi se utvrdilo da li je dobro očuvano.

Za Poljake, Šopenove nostalgične kompozicije “hvataju” nacionalni duh i smatraju da je sudbina njegovog srca povezana sa najvećim agonijama i trijumfima Poljske posle gotovo dva veka strane okupacije, rata i oslobođenja, piše AP.

– To je veoma emotivan predmet za Poljake – kaže Mikal Vit, genetičar koji je radio inspekciju srca. Šopen je “izuzetno važan za poljsku dušu”.

Stručnjaci žele da sprovedu genetska testiranja kako bi utvrdili da li je bolešljivi genije preminuo od tuberkuloze kada je imao 39 godina, kako se veruje, ili neke druge bolesti. Ali su trenutno frustrirani. Poljska crkva i vlada, koji su čuvari srca, godinama su odbijali da dozvole bilo kakav invazivni test delom i zbog protivljenja dalekog, živog rođaka kompozitora.

Ove godine pristali su na površnu inspekciju pošto je jedan forenzičar uzbunio javnost rekavši da je posle toliko godina alkohol ispario ostavivši srce na suvom.

Oko ponoći 14. aprila, kada su poslednji vernici napustili crkvu, 13 ljudi koji su se zakleli na tajnost okupilo se u mračnom svetilištu. Među njima su nadbiskup Varšave, ministar kulture, dvoje naučnika i drugi zvaničnici.

Tiho su izneli srce da bi ga ispitali, tom prilikom su napravili više od 1000 fotografija i voskom zapečatili teglu kako bi sprečili da alkohol izvetri. Arhiepisko je izgovorio molitvu i srce je vraćeno na svoje mesto. Ni traga od ove tajne ekspedicije nije bilo.

Poljski zvaničnici su tek u septembru otkrili detalje istrage ali nisu rekli zbog čega su toliko čekali. Takođe, fotografije srca nisu objavljene zbog etičkih pitanja.

– Nismo želeli da ovo bude medijska senzacija sa fotografijama srca u novinama – rekao je direktor Šopenovog instituta Artur Šklener. Da bi dokazao da je srce u dobrom stanju pokazao je AP-u fotografije.

Neki stručnjaci ipak kritikuju nedostatak transparentnosti tajne operacije.
Stiven Lagerberg, autor knjige o Šopenu, veruje da je u inspekciji trebalo da učestvuju i strani stručnjaci, kao i da je trebalo sprovesti genetsko ispitivanje malog uzorka tkiva kako bi se utvrdio uzrok smrti.

Iako Lagerberg veruje, kao i mnogi drugi, da je Šopen umro od tuberkuloze, to pitanje je i dalje otvoreno.

Šopen je rođen u blizini Varšave 1810. Majka mu je bila Poljakinja, otac Francuz. Živeo je u Varšavi do 1830. kada je prešao u Pariz gde je odlučio da živi zbog brutalnih represija Rusije posle neuspelog ustanka Poljaka.

Njegovo srce je u Poljsku prokrijumčarila njegova sestra, krijući ga ispod haljine. Nekoliko godina bilo je u rukama porodice da bi potom bilo pohranjeno u crkvi u centru Varšave.

Tamo je ostalo do Drugog svetskog rata kada su ga 1944. nacisti sklonili na sigurno. Iako su, piše AP, ubijali Poljake da bi ugušili pobunu, pomučili su se da očuvaju relikviju kompozitora koga Nemci ponekad svojataju zbog velikog uticaja nemačkih kompozitora na njega. Po završetku rata, srce je vraćeno u crkvu.

Ministar kulture Bogdan Ždrojevski koji je učestvovao u aprilskoj inspekciji ostao je pri odluci da zabrani invazivno testiranje.

– Mi u Poljskoj često kažemo da je Šopen preminuo od tuge za domovinom. Dodatne informacije su možda mogle biti dobijene o njegovoj smrti ali to nije dovoljan razlog da uznemirimo njegovo srce – rekao je on.

Konačni odgovori na pitanje od čega je Šopen umro možda će se znati posle nove inspekcije – za 50 godina.