Da li je Robin Hud postojao? Do dana današnjeg istraživači ne daju jedinstven odgovor na ovo pitanje. Još od sredine 18. veka postoje raznorodne pretpostavke o njegovom identitetu.

– Najveći problem stvara to što je ovaj hipokoristik imena Robert-Robin izuzetno čest u srednjovekovnim engleskim izvorima koji su bili pod snažnim uticajem francuske kulture, dok je izraz za kapuljaču Hood, Hude, Hode takođe vrlo prisutan, kao i samo ime Robin Hud u raznim oblicima. Robert Hood kao ime nosili su mnogi odmetnici koji se pojavljuju u spisima srednjeg veka – objasnio je docent dr Boris Stojkovski na tribini “Robin Hud – rađanje legende” nedavno održanoj u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.

Najranija pominjanja Robina Huda potiču iz Jorka između 1226. i 1234. godine. U tamošnjim finansijskim spisima najpre se pominje jedan dužnik, a zatim i odmetnik pod tim imenom. U srednjovekovnom engleskom pravu odmetnik je bio neko ko je izvan domašaja zakona, onaj ko se ogrešio o kraljevske propise.

– Ništa od ovoga, međutim, nije definitivno tačno, jer ne postoji nijedan konkretan izvor koji kaže da je određena osoba poslužila za nastanak legende o Robinu Hudu. Postoje i pretpostavke da su zbog paralela sa odmetništvom neke ličnosti poslužile za nastanak legende – rekao je Stojkovski.

Istina je da su u ličnostima Robina Huda i Malog Džona neki tražili paralele sa istorijskim ličnostima koje su bile i braća, a u pitanju su Robert i Džon Dejvil. Neki autori su smatrali da se iza Robina Huda krije Rodžer Godberd ili Robin Hud od Vejkfilda, srednjovekovne ličnosti iz Engleske.

Ipak, ni za jednu od njih nema nijedne eksplicitne potvrde.

Wikipedia

Najvažniji izvor za formiranje ideje o Robinu Hudu i njegovoj veseloj družini jesu narodne balade među kojima se najstarijom smatra balada “Robin Hud i monah”, a nađena je u rukopisu u drugoj polovini 15. veka. Tada, preciznije 1475. godine, nastaje i prvi dramski spis “Robin Hud i šerif od Notingema”.

Već u doba Tjudora potpuno se formirala priča o Robinu Hudu i taj motiv “dobrog odmetnika” prati legendu o ovom junaku sve do danas. Tek posle kraljice Elizabete, u 17. veku, tokom ranog novog veka, pojavljuje se veliki broj manuskripata sa baladama o Robinu. Neke od njih imaju srednjovekovni koren, a neke su nastavak i uobličavanje već postojeće tradicije.

– Robin Hud je u ranom novom veku imao veoma snažnu tradiciju, o čemu svedoči i bogati opus Vilijema Šekspira. Pominjanja ovog hrabrog odmetnika kod Šekspira se mogu naći u delima “Dva plemića iz Verone” i “Kako vam drago”, dok u drami “Henri Četvrti” veliki pisac spominje Robinovu ljubav Marijanu, ali kao sinonim za neženstveno i nemoralno ponašanje – ističe Stojkovski.

Ser Valter Skot i njegov “Ajvanho”, Aleksandar Dima i njegov “Kralj lopova”, kao i Hauard Pajl i njegova kompilacija priča pod nazivom “Vesele avanture Robina Huda”, dela su na osnovu kojih je izgrađena savremena legenda, ali i moderna slika Robina Huda.

Dvadeseti vek doneo je totalnu revoluciju i evoluciju lika Robina Huda. Snimljeno je više od stotinu ekranizacija – Erol Flin je ostvario jednu od najslavnijih filmskih verzija ovog junaka. Rađene su i parodije od kojih je najpoznatija verzija Mela Bruksa.

– Ređale su se tv serije, opere, operete, stripovi kao i drugi prikazi u popularnoj kulturi za decu i odrasle koji su odredili Robina Huda kao jednu od najvećih (pseudo)istorijskih ličnosti koje danas poznaje gotovo ceo svet – zaključio je Stojkovski.