Jedan od najvećih slikara renesanse, autor čuvenih "Madona" i "Isusovog preobraženja" , napustio je ovaj svet na vrhuncu svoje slave i pod misterioznim okolnostima.
Njegova kratka bolest i nedovoljno istražena smrt, učinile su da se o kobnoj sudbini velikog slikara Rafaela nagađa vekovima.
Rafaelo Santi bio je mlad, uspešan i neverovatno popularan, smatran primerom pravog “renesansnog čoveka” – obrazovanog i uspešnog i svestranog. Njegova smrt izazvala je pravu pometnju u društvu jer, ako Rafaelo – tako savršen, može da umre, onda to može svako!
Zanimljivu teoriju o iznenadnom kraju života ovog umetnika dao je jedan njegov savremenik. Reč je o poznatom renesansnom piscu Đorđu Vazariju, rođenom Fiorentincu koji se bavio slikarstvom i arhitekturom.
Rafaelove “ljubavne gozbe”
U svojoj knjizi “Život umetnika”, Vazari piše da je Rafaelo preminuo zbog nezasitog seksualnog apetita!
Prema legendi koju je Vazari zabeležio, lekari tog doba su verovali da je za blagostanje čitavog tela neophodna emotivna uravnoteženost i dobro raspoloženje. Nedostatak životne radosti polako ali sigurno je vodio ka bolesti, ali je i previše zadovoljstva moglo narušiti zdravlje.
Rafaelo je preterivao u čulstvenim uživanjima, a bolest ga je pokosila za svega 15 dana. Toliko je slavni slikar proveo u groznici, ali je ipak bio dovoljno priseban da se ispovedi i svešteniku ispriča svoje tajne. Veruje se da legenda o uzroku smrti zapravo potiče iz crkvenih izvora.
Sa kim je proveo poslednju ludu noć?
Rafaelo se nikada nije ženio, iako je 1514. godine obećao večnu vernost nećaki kardinala Mariji Bibieni. Kao njegova najveća ljubav ostaće upamćena Margarita Luti, u umetničkim krugovima poznata kao “La Fornarina” .
Vazari je zapisao da je Rafaelo ostao očaran Margaritom već prilikom prvog susreta, ugledavši je dok pere noge u reci Tibar. Nije mu mnogo vremena trebalo da joj priđe. Polako ali sigurno izrasla je u njegovu najveću muzu čije je prisustvo bilo presudno za njegovo izvanredno stvaralaštvo.
Iako je za javnost bio poznat kao verenik Marije Bibieni, mnogi sumnjaju da su
Margarita i Rafaelo sklopili tajni brak. Jedan od dokaza jeste ružičasti prsten na prstu njene leve ruke.
Da je Vatikan saznao za postojanje prstena, teško da bi Rafaelova zaostavština došla u ruke onih koji su mu bili najdraži. Stoga su, priča kaže, njegovi učenici korigovali ovaj detalj i prsten niko nije video vekovima.
Da je originalno postojao, oktrili su tek rendgenski zraci i restauracija slike.
Veliko srce velikog majstora
Rafaelo je ostavio testament kojim je zbrinuo voljenu Margaritu Luti. Takođe, pobrinuo se i za sve ljude koji su činili njegovu poslugu, a svoja nedovršena dela je ostavio svojim učenicima Đuliju Romanu i Đovaniju Peniju. Veruje se da je upravo jedan od njih dvojice novim slojem boje prekrio prsten.
Po svojoj poslednjoj želji, Rafaelo je sahranjen u Panteonu, a ceremoniji je prisustvovao veliki broj ljudi.
Što se Margite tiče, ona je uskoro nestala sa istorijske scene. Pouzdano se zna da je nekoliko meseci nakon Rafaelove smrti, odlučna da ostatan života provede u manastiru.
