Džinovski dinosaurus opisan kao krvoločni ubica na osnovu strašnih kandži na rukama, čiji su ostaci pronađeni pre pet decenija u pustinji Gobi, u Mongoliji, zapravo je bio bezubi, bezopasni div, navode paleontolozi nakon nedavnog otkrića ostatka fosila.

Umesto da, kao što se dugo verovalo, lovi krupnu divljač i rastrže plen oštrim kandžama, Deinocheirus mirificus, što u prevodu znači „neobična grozna ruka”, se hranio biljkama i malim ribama, stoji u studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Svoje impresivne, 2,4 metra dugačke ruke najverovatnije je koristio za čupanje i prikupljanje vegetacije, ističu istraživači.

Ovaj ogromni gmizavac, veličine autobusa, živeo je pored reka pre 70 miliona godina na teritoriji današnje pustinje Gobi.

– Punih 50 godina Deinocheirus je bio jedan od najtajanstvenijih dinosaurusa – kažu autori studuje.

Njegov opis se dugo zasnivao na paru masivnih ruku sa zastrašujućim kandžama, nekoliko rebara i kostiju ramena otkrivenih 1965. godine.

Zahvaljujući otkriću novih fosila, iskopanih 2006. i 2009. u formaciji Nemegt, u pustinji Gobi, i lobanji koja je ove godine pronađena kod jednog privatnog kolekcionara u Nemačkoj, naučnici su uspeli da kompletiraju sliku do sada najvećeg dinosaurusa iz grupe ornitomimosaura, tzv. dinosaurusa-nojeva.

– Ispostavilo se da je Deinocheirus bio miroljubivi džin koji se mahom hranio biljkama i sitnom ribom, a ne strašan dinosaurus mesožder – rekao je za AFP Juong Nam Li sa južnokorejskog Instituta za geonauku i mineralne resurse u Daejeonu.

Dug 11 metara od nosa do vrha repa i težak više od šest tona, Deinocheirus je bio bezubi dinosaurus koji se sporo kretao.

Bio je prilično zdepast, sa relativno kratkim donjim ekstremitetima, izdužene njuške i velikom krestom na leđima.

Na osnovu oblika njegovih usta, naučnici su zaključili da je imao masivan jezik kojim je usisavao hranu sa dna reka, jezera i bara.

Zahvaljujući svojim širokim, ravnim stopalima Deinocheirus je mogao da se kreće u vodi, a da ne propadne kroz mulj.