Hallucigenia, praistorijsko stvorenje koje su naučnici decenijama proučavali, bilo je tako čudno da zapravo niko nije znao šta je na njemu glava, a šta rep.
Najnovije analize konačno su pomogle istraživačima da proniknu u tajnu fosila ovog malog bizarnog morskog bića koje je živelo pre oko 508 miliona godina.
Hallucigenia je jedna od najupečatljivjih vrsta kambrijskog perioda, vremenske prekretnice u istoriji života na Zemlji, kada se pojavila većina životinjskih grupacija.
– Lepo je konačno saznati neke osnovne stvari o ovom stvorenju – koliko je imalo nogu, šta mu je bila glava, a šta rep – rekao je paleontolog Martin Smit sa Univerziteta u Kembridžu.
Hallucigenia, čiji su fosili pronađeni u kanadskim Stenovitim planinama, pripada primitivnoj grupi somotskih crva, životinja koje i dan-danas postoje.
Duga 10 do 55 centimetara, Hallucigenia je imala sedam pari bodlji nalik noktima na leđima kao i jednak broj dugih, krhkih nogu sa kljovama. Imala je tri para tankih pipaka blizu glave, kojima se služila kao antenama ili za varenje hrane.
Hallucigenia je dugo predstavljala zagonetku za naučnike. Sedamdesetih je vladalo ubeđenje da su joj leđne bodlje noge, od nogu se mislilo da su pipci, a od glave rep i obrnuto.
– Za glavu se nekada mislilo da je loptasti grumen na jednom kraju životinje. Sada, međutim, znamo da taj grumen nije nikakav deo tela životinje, već da je reč o okamenjenim fluidima koji su istekli iz njenog anusa – objasnio je Smit za Rojters.
Glava Hallucigenije, čiji su položaj naučnici utvrdili pomoću najmodernijih tehnologija snimanja fosila, nalazila se na kraju dugog, gracilnog vrata i imala je dva oka u obliku zrna pasulja.
Ova krajnje neobična životinja imala je i malu usnu duplju kroz koju je usisavala hranu.
– Mora da je bila izuzetna za posmatranje – zaključio je paleontolog Žan Bernar Karon iz Kraljevskog muzeja Ontarija.
Studija je objavljena u časopisu Nature.
