Njihovo poreklo je nepoznato, a naučnici se već dugo pitaju koji je bio ključ izbora lokacija za spomenike, razmeštene širom ostrva.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu PLOS One tvrdi se da su lokacije birane po blizini izvora sveže vode. 

Veruje se da su ih napravili drevni Polinežani, većinom između 1250. i 1500. godine.

“Kada smo počeli ispitivati hidrološke podatke, primetili smo da su izvori sveže vode i lokacije kipova blisko povezane”, kaže glavni autor studije Karl Lipo, antropolog na njujorškom univerzitetu Binghamton.

To se ne odnosi samo na moaije smeštene uz obalu, već i za one u unutrašnjosti.

“Tamo gde ih nema, nema ni vode”, kaže Lipo.