Grad je bio u ruševinama, ali se videlo da je zemlja donedavno bila bogata...

 

Tog dana Berlinom je napokon zavladao mir nakon što su se Crvena armija i ostaci ostataka Trećeg Rajha 16 dana jezivo borili na život i smrt. Dva dana ranije čovek koji je zakuvao najozloglašeniji pokolj u istoriji, Adolf Hitler, počinio je samoubistvo u svom bunkeru, čime je čak i Nemcima laknulo, koliko god su znali da će narednih dana sovjetski vojnici divljati po osvojenim nemačkim gradovima.

Pre rata Berlin je imao četiri miliona stanovnika. U trenutku kapitulacije imao je upola toliko, a čak milion Berlinaca bili su beskućnici. Saveznici, pa tako i Sovjeti, pokušavali su da suzbiju glad racionalizacijama hrane u iznosu otprilike pola onoga što su dobijali vojnici. No, beskućništvo se nije moglo rešiti još veoma dugo posle kraja rata. 

Bilo je tu svega, po onoj “jao pobeđenima”; povremeno su ubijali vojnike, pa i civile, pljačkali što se već dalo, silovali… Berlin je bio razoren, nije bilo javnog prevoza, kanalizacije, hrane.

Sudeći po zapisima iz tog doba, osim što su bili traumatizovani i gnevni zbog nacističkih zločina nad milionima civila po SSSR-u, vojnike Crvene armije još jedna stvar nakon ulaska u Berlin jako je razbesnela. Staljinova propaganda im je Nemce dugi niz godina predstavljala kao siromašne, nezaposlene, ljude koji umiru od gladi. To u trenutku pada Berlina i jeste bilo tačno, ali je grad isto tako jasno svedočio da je Nemačka zapravo sve do malo pre tog trenutka, bila relativno bogata, prosperitetna zemlja.

Prvo što su bili šokirani bogatstvom, koliko god ono bilo u ruševinama, drugo, razbesnelo ih je to što je takva zemlja s bogatim građanima pokušala da porobi njihovu zemlju i otme im ono malo što su posedovali.

U kakvom je stanju Berlin bio u julu 1945. godine, mesec dana nakon pada Hitlerovog režima, svedoči retki film u boji.