"Ringe, ringe, raja, doš'o čika Paja...“ pesmica je uz koju smo svi odrastali. Voleli smo je, pevamo je i svojoj deci, ali istina koja se krije iza nje nije ni malo vesela.

 

“Ringe, ringe, raja“ je pesma koja se u 17. veku u Londonu odnosila na kugu, opaku bolest koja je odnela mnoge živote!

“Ring” je na engleskom jeziku “prsten” ili “krug”, a “Ring of roses” (crveni prsten, prsten od ruža) označava prve simptome kuge — crvenasti krugovi na koži… 

Izvorno, pesmica na engleskom zvuči ovako: 

“Ring-a-ring o’ roses,
A pocket full of posies,
A-tishoo! A-tishoo!
We all fall down.

Cows in the meadows
Eating buttercups
A-tishoo! A-tishoo!
We all jump up.”

Prva strofa dečije pesmice govori o bolesti i umiranju, a druga o leku i ozdravljenju: “Krave na poljani, pasu lekovito bilje (žablji cvet), a-pćiha, svi skačemo…”

U ovoj pesmi pominju se dva cveta — ruža i žablji cvet. Jedan je crvene boje, poput crvenih prstenova koji predstavljaju simptome kuge, a drugi cvet je žut i tradicionalno se koristio kao lek protiv groznice, upala, reume, iritacija kože i slično… 

Pesmica se pevala slično kao i kod nas – deca se uhvate za ruke i formiraju kolo oko jednog deteta, igraju oko njega i pevaju pesmu. Ko je najsporiji u kolu u sledećem krugu stoji u sredini, postaje “rosie” (“ružica”). 

Simbolično, dete u sredini predstavlja osobu obolelu od kuge, samu, izolovanu. U kasnijim verzijama, dete koje stoji u sredini na kraju pesmice poljubi nekoga iz kola i tako ga “zarazi“ da ono postane ružica, te zamene mesta…

Otkada je nastala, pesmica “Ringe raja” imala je mnogo prepeva i verzija na različitim

“Ringe, ringe, raja

doš’o čika Paja,

pa pojeo jaja, jedno jaje muć,

a mi deco čuč.”

jezicima, a kako je prsten od ruža postao “Čika Paja” koji donosi jaja od kojih je jedno mućak, nije poznato

U našoj verziji, dete u sredini predstavlja mućak. Deca se vrte u kolu i pevaju pesmicu. Na kraju sva deca čučnu (simbolično popadaju). Koje dete zakasni, postaje mućak i ide u sredinu…

Pesma još starija nego što se mislilo

 

Koreni ove pesmice sežu još dalje od 17. veka. Smatra se da je ovo u početku bila dečja igra koja se zaista igrala oko ružinog drveta, koje je u paganizmu bilo simbol života, svetlosti, nadarenosti natprirodnim moćima.

Kijanje, koje se spominje u pesmi, simbolizuje izlazak duše iz tela. Paganski narodi su verovali da duša može da nam pobegne iz tela prilikom jakog kijanja, zbog čega se i razvio običaj da se prilikom kijanja ruka stavlja na usta i nos.

Tek kasnije, mnogo kasnije, sa otkrićem bakterija i virusa, stavljanje ruke na usta postalo je način da se spreči širenje bolesti.