Hitlerovo mišljenje o slovenskim narodima generalno nije bilo dobro, pa i Hrvati u tom kontekstu imaju svoje mesto.
Knjiga “Hitler’s Table Talk” objavljena je još pedesetih godina, a 2000. doživela je reizdanje. To je zbirka monologa Adolfa Hitlera kao i razgovora koje je vodio s bliskim saradnicima u periodu od 1941. do 1944. godine.
Sve njegove reči zabeležili su Hajnrih Hajm, Henri Piker i Martin Borman. Hitler je govorio o religiji, filozofiji, politici i brojnim drugim temama.
Između ostalog, na nekoliko mesta spominje Hrvate u kontekstu koji nije nimalo laskav. Iako nikada nije bio na hrvatskoj obali, Hitler kaže kako je svestan da je to dobra turistička destinacija.
Kada bi Hrvati bili deo rajha, kao izvrsni vojnici nemačkog firera, čuvali bi močvarna područja. Prema njima ne bi trebalo da se ponaša onako kako to sada čini Italija. Hrvati su jako ponosan narod i trebalo bi ih zakletvom vernosti vezati direktno uz firera. U tom slučaju mogli bismo se na njih potpuno osloniti. Recimo, kada ispred mene stoji Kvaternik (op.a. Slavko Kvaternik, ustaški ideolog), u njemu vidim sve ono što Hrvati jesu – čvrst u prijateljstvu, a njegova reč obavezuje zauvek – govori Adolf Hitler.
Ipak, istorijske okolnosti pokazuju kako je Hrvatska za njega bila izvor za pljačku i besplatnu radnu snagu.
– Svaki 30. čovek išao je u Nemačku na prisilni rad, a mnogi se nisu vratili. Reč je o više od 200.000 ljudi iz Hrvatske i s područja BiH. Takođe, iz NDH su nacisti eksploatisali poljoprivredne proizvode i rudu. Generalno, Hitler je na NDH gledao kao na koloniju –objasnio je jednom za Express istoričar prof. dr. Ivo Goldstajn.
Njegov kolega Tvrtko Jakovina izjavio je kako je Hitlerovo mišljenje variralo i bio je sklon onima koji su mu bili saveznici, iako je imao loše mišljenje o Slovenima.
– Slovenski narodi u njegovoj imperiji su imali samo jedno mesto – ono na kome se tretiraju kao roblje za sekundarne poslove. Slovake, Hrvate i slične tretirali su kao seljake koji su bili glupi i ništa više od toga. U vreme rata izlazile su dečje slikovnice gde su upravo te narode prikazivali u takvom svetlu. Ipak, njegov odnos je nedosledan. Bugari su mu bili najbliži, pa ih je najviše cenio, dok su Česi o kojima je govorio naročito negativno, u ratu ipak prošli s manje gubitaka nego drugi. Svako ko je bio na njegovoj strani ponekad je dobio koju pozitivnu rečenicu – ističe istoričar.
– Mađarima se lakše upravlja nego Rumunima. Kakva šteta da umesto Rumuna ne možemo postaviti Hrvate – sanjari Veliki Vođa o pokornosti drugih naroda.
Ubrzo potom otkriva skrivene želje.
– Govoreći opet o Hrvatima, privlačna mi je ideja, gledano s etničke tačke gledišta, da ih treba germanizirati. S političkog gledišta ipak ta ideja nije ostvariva – objašnjava Hitler.
U NDH nemački državljani bili su u bitno boljoj poziciji od ostalog stanovništva.
– Oni su imali ključnu, privilegovanu ulogu pa nisu morali da plaćaju porez, nisu morali ići u vojsku, a čak su izbegavali i zatvorske kazne ako su morali ići na odsluženje zbog kriminala – objasnio je Goldstajn.
Iz svega toga jasno je vidljivo da uprkos pojedinim rečima pohvale, kažu istoričari, Hitler Hrvate gleda samo kao oruđe u stvaranju nove Evrope, a nikako kao ravnopravne.
– Kad je govorio o strategiji, tvrdio je da u ovom trenutku u jugoistočnoj Europi postoje ‘dreckstaaten’ ili gov….ke državice (misleći pritom na Mađarsku, NDH, itd.), ali će se taj sastav nakon rata po nemačkoj pobedi, temeljito preurediti – smatrao je Goldstajn.
U svojim razgovorima Hitler spominje i ideju o gotskom poreklu Hrvata.
– Hrvati su vrlo uporni u želji da ih ne smatramo Slovenima. Oni tvrde da su potomci Gota. To što govore slovenskim jezikom za njih je samo slučajnost – nastavlja firer.
NDH mu nije bila blizu ni mislima, ni srcu
Gotska teorija smatra Hrvate sloveniziranim Gotima. Splitski arhiđakom Toma u 13. veku je govorio o toj teoriji, ali na vrlo klimavim i nimalo naučno utemeljenim činjenicama.
Ustaške vlasti u NDH toliko su se htele dodvoriti nacističkom gospodaru, da su izvukli tu teoriju i postavili je kao službenu u tom periodu. Ni tada ta ideja nije imala puno pobornika, a nakon rata je bila meta kritika, pa čak i ismejavanja – objasnio je Jakovina.
Istoričari se slažu kako neke Hitlerove izjave, izvađene iz konteksta, možda deluju laskavo, ali na kraju je jasno da mu NDH nije bila blizu misli, ni blizu srca, jer se u tom periodu bavio puno većim problemima – osvajanja evropskog tla.
Bio je neobrazovan
Ipak, kroz razgovore je vidljivo kako je Hitler razmišljao o aktuelnim trenucima, a pokazao je i neobrazovanost u ključnim situacijama.
– Iskopali su glavu neandertalca i uskliknuli: To je bio naš predak. Kako znaju da taj nazovi neandertalac zapravo nije bio majmun? Sve što o tome mogu reći jeste da to sigurno nisu bili naši preci. Kada nas pitaju o našim precima, uvek treba da istaknemo Grke – kazao je Hitler objašnjavajući kasnije da su kipovi grčkih bogova jasna vizija pravog germanskog čoveka, jer Grci su za njega Germani i niko u antici nije uspeo da dostigne njihovu nadmoć.
Uspoređujući glave grčkih kipova s profilom nemačkih ljudi, zaključuje Hitler dalje, sličnost je očigledna.
Trudio se da pokaže svoje znanje
Hitlerovi savremenici teško su podnosili takve tvrdnje, navodeći kako su razgovori s njim često bili naporni i dosadni. Istoričar Maks Domarus kaže kako je Hitler insistirao na potpunoj tišini dok on govori i nije dopuštao upadice ni potpitanja.
Uvek je Hitler taj koji govori. On može biti firer koliko god hoće, ali uvek se ponavlja i uvek dosađuje gostima – navodno je jednom prilikom izjavila Magda Gebels, supruga Hitlerovog pobmoćnika i ministra Jozefa.
Savremenici su takođe tvrdili kako se u društvu učenih ljudi Hitler jako trudio da pokaže svoje znanje.
Knjiga “Hitler’s Table Talk” osim na nemačkom, dostupna je na francuskom i engleskom jeziku. U Rusiji su 2008. godine zakonom zabranili njeno posedovanje i distribuciju zbog rasističkih komentara punih mržnje prema Rusima i Jevrejima.
