Robert Nesta Marli, poznatiji kao Bob Marli je bio jamajčanski pevač, tekstopisac, gitarista i muzička ikona 20. veka. Najpoznatiji je izvođač rege muzike i čuven je po polularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke.

 

Na današnji dan rođen je u selu Najn Majl na Jamajci Robert Nesta Marli ili poznatije – Bob Marli.

Boba Marlija je odgojila njegova majka Cedela, afroamerikanka. Premda ga je odgajala kao katolika, Marli je već u mladosti postao Rastafarijanac.

Kada je napunio 16 godina Bob počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar. Muzika je mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva.

Jedan od takvih klinaca bio je i Džimi Klif, koji je sa 14 godina već snimio par hitova. Džimi je upoznao Boba sa Leslijem Kongom, lokalnim muzičkim producentom i nakon što je prošao audiciju, Bob snima svoj prvi singl “Judge Not”.

Nažalost, ni “Judge Not”, ni singl iz 1962. “One More Cup of Coffee” nisu postigli uspeh kod publike.

Naredne godine Bob, Banij i još par prijatelja osnivaju grupu Vejlin Vejlers. Nakon lošeg početka i napuštanja nekih članova benda upoznaju Klemeta Doda, producenta muzičke kuće Kohkoun, za koga snimaju singl „Simer daun”, koji dosta dobro prolazi na Jamajci.

Njihova publika sve više raste i oni snimaju još par pesama, kao što su “It Hurts to Be Alone” i „Rul d Roudi”. Bob je uskoro preuzeo ulogu lidera, kao glavni pisac tekstova i muzike.

Bio je to početak nastanka legende …

Bend je i dalje nastavio neumorno da snima, što je rezultiralo albumima “Babylon by Bus” (živi album), “Survival” (1978.) i “Uprising” (1980.).

Bend je krenuo na turneju u Ameriku, sa Stivi Vonderom, ali je nakon nastupa u Bostonu Bobu je pozlilo i jedva je izdržao koncert u Njujorku. Sledećeg jutra, 21. septembra, srušio se dok je džogirao u parku i odveden je u bolnicu, gde su mu pronašli tumor na mozgu i prognozirali mu još mesec dana života.

Iako je Rita zahtevala da se turneja prekine, Bob je odlučio da nastavi. Međutim, nakon koncerta u Pitsburgu, bilo mu je toliko loše da je morao da odustane.

U poslednjem pokušaju da spase život podvrgao se eksperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je proslavio i svoj poslednji, 36. rođendan.

Pošto lečenje nije uspelo, želeo je da se vrati na rodnu Jamajku ali je umro 11. maja 1981.

Ceo svet je bio u žalosti a na hiljade ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani 21. maja.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1515. Umro venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio, poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova i uveo mali format. Njegova izdanja danas su bibliofilske retkosti.

1701. Počeo rat za špansko nasleđe posle kog je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat vođen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1793. Umro italijanski pisac Karlo Goldoni, reformator italijanskog pozorišta. Napisao preko 100 pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije.

1830. U Srbiji objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864. U Beču umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku i rečnik. Njegovi posmrtni ostaci 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876. U Srbiji osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika izabran mitropolit Mihajlo.

1905. Rođen poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. 1949. bio sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora pušten krajem 1954. Važio za simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931. Rođena Marija Estela Isabelita Martines, kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona. Sa vlasti zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932. Rođen francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca “novog talasa” francuskog filma. Svetsku slavu stekao prvim filmom “400 udaraca”, snimljenim 1959, a za film “Američka noć” dobio nagradu “Oskar”.

1952. Umro britanski kralj Džordž VI, tokom čije vladavine Indija stekla nezavisnost, a britanski kraljevi izgubili titulu “car Indije”. Nasledila ga kćerka, kraljica Elizabeta II.

1958. U avionskoj nesreći poginula 23 putnika, među kojima 8 igrača engleskog fudbalskog kluba “Mančester junajted”. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda, gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s “Crvenom zvezdom”.

1993. Umro američki teniser Artur Eš, prvi crnac koji je pobedio u Vimbldonu, 1975.

1993. Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili, na pregovorima u Njujorku, mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio alternativan plan za rešavanje bosanske krize.

1994. Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1999. U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu. Srpsku delegaciju predvodio potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera OVK Hašim Tači.

2000. Finska dobila prvu ženu na mestu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.

2000. Rusija objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.

2001. Na izborima u Izraelu pobedila desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron izabran za premijera.

2001. Posle 50 godina, kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Čuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002. Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid koji su 1994. u Ruandi pripadnici etničke zajednice Hutu izvršili nad Tutsima.



loading...