Na današnji dan 1917. godine, rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.
Džon Ficdžerald „Džek” Kenedi je bio 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 1961. do 1963. godine kao član Demokratske stranke. Kenedi je bio najmlađi predsednik i prvi katolik na tom mestu.
Atentat na njega, 22. novembra 1963. godine se često smatra definišućim momentom američke istorije 1960ih.
Zvanična verzija je da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, prilikom zvanične političke posete Teksasu, mada postoje sumnje da se radi o zaveri.
Ostali događaji na današnji dan:
1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori srpski manastir Hilandar.
1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.
1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.
1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara (“O ratu”). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.
1803. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere “Život za cara” i “Ruslan i Ljudmila”, odredile su razvoj opere u Rusiji.
1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.
1869. Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.
1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi “Jejl banke” u Nju Hejvnu.
1907. Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.
1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina (“Džungla na asfaltu”, “Reka bez povratka”, “Sedam godina vernosti”, “Neki to vole vruće”). Nađena je mrtva 1962. godine.
1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.
1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.
1946. Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.
1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.
1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.
1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.
1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.
1973. Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.
1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.
1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.
1990. Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.
1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.
1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.
1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata.
1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.
2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.
2001. Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.
2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.
2006. Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado (Rocio Jurado) poznata kao “Velika mama” ili “Najveća”.
2008. Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.
