Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja ustaškog logora u Jasenovcu. Za datum obeležavanja uzet je 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac. Samo njih 102 se domoglo slobode, a jedan od njih bio je i Stanoje Nešić, čija ćerka Branka i danas sa ponosom čuva sećanje na svog oca.
Sistem koncentracionih logora “Jasenovac” predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. U periodu između 1941. i 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece.
ISPOVEST SRBINA KOJI JE PREŽIVEO JASENOVAC: Tito nije dao da se sazna istina
Na službenoj državnoj komemoraciji u Jasenovcu koja je održana ove godine na Dan sećanja na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu učestvovali su i preživeli logoraš Mile Vukmirović i Branka Nešić, ćerka preživelog logoraša Stanoja Nešića.
– Moj otac je u logoru bio dve godine i šest meseci. Kada su ga uhapsili imao je 16 godina. Onda je odveden u Vinkovce gde je jako maltretiran. U knjigama od Jasenovca ima sve zapisano, postoji njegovo svedočenje, šta je sve preživeo. Onda je krenuo u proboj i bio je jedan od 102 koji su proboj preživeli – ispričala je Branka dodajući da je njen otac do kraja života patio, bio ljut na svet i “otišao” kada mu je bilo samo 47 godina.
Iskrena ispovest JEDINE PREŽIVELE LOGORAŠICE IZ JASENOVCA: “Tužna sam jer se danas svi dele”
Upravo je Branka tokom odavanja počasti uradila nešto što je mnoge iznenadilo i izazvalo dosta polemike na društvenim mrežama. Naime, ona je, noseći na grudima sliku Josipa Broza Tita, vođe antifašističkog partizanskog pokreta, kada je prišla da položi venac podigla šaku u partizanski pozdrav, a potom se i prekrstila.
Sam čin izazvao je dosta diskusije na Internetu jer je Tito bio komunista, pa samim tim i ateista. Dosta ljudi smatra da je apsurdno nositi njegovu sliku na grudima, partizanski pozdravljati, a onda se nakon toga prekrstiti. Sa druge strane, dobar deo internet javnosti smatra da su gospođu Branku jednostavno savladale emocije.
Na pitanje novinara zašto je to uradila, samo je kratko prokomentarisala: “Želela sam da odam počast drugovima moga oca”.
Broj ubijenih u Jasenovcu nikada nije tačno utvrđen i i danas je predmet sporenja. Prema procenama, koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar “Simon Vizental”, u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
Prema hrvatskim izvorima, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
