SEDAM BITAKA koje su promenile istoriju sveta, a za koje SIGURNO NISTE ČULI

Srpsko-turski rat
Wikipedia

Većina ljudi čula je za Staljingrad i Vaterlo, ali je na mnoge bitke u istoriji pao zaborav.

 

Podsećamo vas na sedam bitaka koje su promenile tok istorije, ali koje su nepravedno zaboravljene.

Bitka u Delti

Od 1276. do 1178. godine pre nove ere Sredozemljem je harao takozvani Narod sa mora. Iako su uglavnom doživljavani kao pljačkaši i pirati, mnogi istoričari sada veruju da je Narod s mora zapravo grupa koja je bežala od gladi i sukoba koji su pratili kolaps kasnog bronzanog doba.

Narod s mora pregazio je moćno Hetitsko carstvo i druge regije drevnog sveta. Nakon što su porazili Hetite, okrenuli su se Egiptu, a Ramzes III izašao je na megdan osvajačima u Bici za Deltu.

Svesni da Narod s mora ima prednost na otvorenom okeanu, Ramzes im je dozvolio da uđu u Deltu. Tu ih je napala egipatska mornarica koristeći kuke kako bi zadržali neprijateljske brodove, dok su ih s obale zasipali strelama. Egipat je potpuno porazio Narod s mora i izbegao sudbinu Hetita.

Bitka kod Kaudinskog klanca
 

Bitka kod Kaudinskog klanca 321. godine pre nove ere gotovo da nije imala žrtava, što je i razlog zbog kog je bila odlučujuća. Rimljani su se širili ka jugu Italije, kada su Samniti namamili njihovu vojsku u uski klanac i blokirali izlaze.

Nemajući kud, Rimljani su se predali.

Prema pisanju Tita Livija, Samniti su se iznenadili tako brzom predajom i hitno poslali glasnika da od svojih starešina dobiju dalje naredbe. Odgovor je stigao i u njemu je pisalo da Rimljane bez odlaganja puste na slobodu.

Zaprepašćeni, Samniti su tražili još jednu potvrdu, ali je ovog puta odgovor glasio da sve Rimljane treba da pobiju.

Na kraju je jedan stariji čovek razrešio konfuziju objasnivši da Samniti mogu “ili zaslužiti zahvalnost Rimljana ili ih sve pobiti” jer bi svaki drugačiji potez bio poguban.

Samniti nisu slušali i primorali su rimskog konzula da potpiše ponižavajući mirovni sporazum u zamenu za bezbedan povratak kući. Naravno, čim su se domogli slobode, Rimljani su poslali svoju vojsku na Samnite, pobedili ih i postali vodeća sila drevnog sveta.

Bitka kamile

U godinama posle Muhamedove smrti, muslimani su bili ujedinjeni i njihova moć je rasla munjevitom brzinom. Vodili su ih halifi, Muhamedovi naslednici. Međutim, kada je 656. treći halif Afan ubijen, zamenio ga je Muhamedov zet Alija.

Muhamedova žena Ajša putovala je u Medinu kada su do nje stigle vesti. Smesta se vratila u Meku i konsultovala se s prorokovim prijateljima Talhom i Zubairom. Oni su odlučili da se suprotstave Aliji i podigli su vojsku koja se borila protiv njegovih ljudi kod Basoraha.

Ta bitka nazvana je i Bitkom kamile, jer je najviše napada besnelo oko Ajšine kamile.

Alija je pobedio, a Talha i Zubair su ubijeni. Naravno, niko nije smeo ni da pipne prorokovu ženu i Ajša se u miru vratila u Medinu. Ipak, bitka je označila početak ozbiljnih sukoba među muslimanima, koji su kulminirali u podeli na šiite i sunite.

Bitka na reci Talas

Dok je se Abasidski kalifat širio Centralnom Azijom, kineska dinastija Tang širila se ka Zapadu i to u istom regionu. Lokalni vladari udružili su se sa Kinezima kako bi odbili prodiranje Arapa, ali su mnogi sedeli na dve stolice.

Kada su se Kinezi i Arapi konačno sukobili 751. kod reke Talas, delovalo je da vojska dinastije Tang ima nadmoć. Međutim, izdali su ih njihovi saveznici Karluci koji su promenili stranu i napali kinesku vojsku s leđa.

Zbog tog poraza Kine, muslimani su uspostavili kontrolu nad Centralnom Azijom, i nad Putom svile. Takođe, poraz je podstakao promene u samoj Kini i pobunu Ana Lušana.

Bitke sa Najmanima

Pre nego što su Mongoli osvojili Aziju početkom 13. veka, Džingis-kan morao je da osvoji Mongoliju. Njegov glavni rival bio je njegov prijatelj iz detinjstva Jamuka, koji je sklopio opasnu koaliciju protiv Džingisa. Konflikt je trajao godinama, a Džingis je povremeno gubio gotovo sve pratioce. Napokon, Jamuka se povukao na teritoriju plemena Najman.

Džingis ga je u stopu pratio, ali je njegova vojska na odredište stigla potpuno iscrpljena i brojno slabija od Najmana. Kako bi prikrio pravo stanje, naredio je svojim ljudima da zapale više vatri, tako da je njihov logor izdaleka izgledao mnogo veće.

Kad je bitka počela, Najmani su se razbežali, Jamuka je uhvaćen, a Džingis proglašen vladarem Mongolije.

Bitka kod Dijua
 

Portugalci nisu “glatko” uzeli kontrolu nad Indijskim okeanom. Savez Egipta, naroda Gudžarati i Kožikode napravio je veliku flotu i porazio Portugalce ubivši komandanta Lorensua de Almejdu.

Njegov otac bio je Fransišku de Almejda koji je baš u to vreme smenjen sa mesta namesnika kralja u Indiji. Odlučan da osveti sina, Fransišku je zarobio svog naslednika i krenuo sa portugalskom flotom na neprijatelje. Zahvaljujući superiornim portugalskim topovima izdaleka je uništio njihovu flotu i napunio okean leševima.

Evropska kontrola na istočnim trgovačkim putevima ponovo je uspostavljena.

Bitka za Limu

Najveći izazov s kojim se Španija susrela pokušavajući da pokori Inke javio se 1536. kada je španska “marioneta”, car Manko Inka pobegao i organizovao ogromnu pobunu. Manko je napao Kusko sa barem 50.000 muškaraca.

Dok se on bavio osvajanjem grada, svog generala je poslao da se bori protiv Fransiska Pizara, koji je sa sobom vodio glavne španske trupe. Pizaro je poslao pojačanje u Kusko, ali ih je general Jupanki zarobio u jednom klancu i zatrpao kamenjem. Potom je u junu “pregazio” jedan španski garnizon do poslednjeg čoveka.

Međutim, kako mu je samopouzdanje raslo, dopustio je sebi jednu fatalnu grešku. Napustio je planine, kako bi napao Pizara u Limi. U ravnici je Pizarova konjica potpuno razbila redove Inka, a taj poraz primorao je Manka da napusti Kusko i ponovo preda vlast Špancima.



loading...