Laicima neke od ovih posledica mogu zvučati krajnje nebitno - globalno hlađenje za 1ili 2 stepena Farenhajtove skale i smanjenje godišnje količine padavina za devet odsto i ne zvuče tako strašno. Ipak, ove promene biće dovoljne da izazovu propadanje useva i masovnu glad.
Američki ekolozi i stručnjaci za atmosferska istraživanja napravili su kompjuterski model koji pokazuje šta bi se dogodilo sa Zemljom posle „ograničenog, regionalnog nuklearnog rata”, piše „Popular Science”.
Kako bi izgledao svet nakon što bi neka svetska sila ili više njih bacile 100 nuklearnih bojevih glava, onakvih kakve su SAD bacile na Hirošimu, na indijski potkontinent.
Zamišljeni nuklearni rat se odvija između Indije i Pakistana. Ovo su posledice:
– Pet megatona čađi istog trenutka odlazi u atmosferu. Ona apsorbuje sunčevu toplotu pre nego što stigne do Zemlje. Deo čađi se vraća na Zemlju zajedno sa kišom.
– Posle godinu dana prosečna temperatura na površini Zemlje pada za 2 stepena Farenhajta, a posle pet godina na Zemlji je u proseku za tri stepena hladnije.
– Pad temperature utiče na smanjenje količine padavina. Pet godina posle nuklearnog rata, Zemlja beleži devet odsto manje padavina. Posle 26 godina, na zemlju pada 4,5 odsto manje kiše nego pre nuklearnog rata.
– Posle 2-6 godina, zavisno od regiona, period vegetacije biljaka skraćuje se za 10-40 dana.
– Hemijske reakcije u atmosferi uništavaju ozonski omotač koji štiti stanovništvo od ultraljubičastog zračenja. Pet godina posle rata, ozon je tanji za 20-25 odsto.
– Deset godina kasnije, omotač se obnavlja i tanji je za osam odsto u odnosu na period pre nuklearnog rata.
– Smanjenje zaštite od UV zraka uzrokuje povećanje broja slučajeva opekotina i raka kože, kao i smanjenje prinosa i remećenje strukture DNK u poljoprivrednim kulturama kao što je kukuruz.
