Ljubav koja je počela tajno, u okrilju garderobe londonskog pozorišta, jačana je i pismima koja su često poprimala pornografski ton.
Vivijen Hartli jedva da je završila školu kada je upoznala Herberta Lija Holmana, 13 godina starijeg advokata. Odlučila je da će se udati za njega. Tri dana posle upoznavanja, plesali su na balu i vrlo brzo posle toga stali su na ludi kamen, pa otišli na medeni mesec u Tirol. Vivijen Li imala je svega 20 godina kada je Herbertu rodila ćerku Suzan. Ipak, roditeljstvo joj nikada nije bilo jača strana.
– Moja majka je imala mnoge talente, majčinstvo nije bilo jedan od njih – govorila je Suzan.
Njena ambicioznost nije bila samo poslovna, već i ljubavna
Zato ni ne čudi što je, kada joj je ćerka imala samo dve godine, Vivijen rešila da “digne sidro” i zavede drugog muškarca. Ugledala je Lorensa Olivijea u predstavi “Theatre Royale” na londonskom Vest Endu i svojoj prijateljici ponovila rečenicu koju je izgovorila za Herberta nekoliko godina ranije.
– Ovo je čovek za kog ću se udati – rekla je tada i čak ni činjenica da je već udata, a da je Lorens oženjen nije je zaustavila u nameri.
Posle predstave je otišla do garderobe, posetila Olivijea i, odlazeći, poljubila ga otpozadi u vrat. Bio je to nežni poljubac kojim je započeta duga afera puna strasti i krivice.
Godine 1940. oboje su se razveli od svojih supruga i stupili u brak. Bili su jedno drugom najvažniji, izgubili su starateljstvo nad decom, ali im to nije bilo bitno. Svrha Vivijeninog života bio je Lorens i niko drugi.
Perverzna pisma puna ljubavi i strasti
No, dok se nisu osmelili da prođu kroz razvode i da se venčaju, Vivijen i Lorens su svoju vezu jačali i pismima. Pronađeno ih je dvestotinak i može se reći da su prilično… pa, recimo, perverzna!
Probudio sam se sa apsolutno divljačkom željom za tobom, ljubavi. Dragi Bože, koliko te želim. Možda si se i ti mazila? Ja nisam ništa uradio. Često sam pomišljao na to, ali nisam se samozadovoljavao zato što ne bi bilo u redu da to radim bez tebe. Sve bi bilo dobro kad bismo se voleli samo teima. Ali ja tebe volim sa svim, sa nekom posebnom vrstom duše – pisao je Olivije 1938. ili 1939. godine.
Iste godine joj je pisao da su njih dvoje popularan skandal i da bi zato trebalo da se trude da budu nenametljivi. Ipak:
– Zaključio sam da si ti vrlo nevaljala – napisao je Lorens.
U drugom pismu je priznao da je voli i obožava i da je njegova želja veoma intenziva, pa zato “sedim nag sa tvojim gaćicama oko genitalija“.
Pisma koja su razmenjivali i u braku dokazuju da se strast nije umanjila – bar dok se nisu dogodili njeni mentalni slomovi koji su opterećivali njihovu ljubav. Bipolarni poremećaj od kojeg je patila doveo je do toga da se razvedu, ali iako se više maltene nisu viđali – pisma su se i dalje slala.
Maja 1976. godine, pet nedelja pre Vivijenine smrti, Lorens Olivije poslao joj je svoje poslednje pismo. Završeno je rečima:
– Sa najiskrenijom ljubavlju, draga. Tvoj Leri.
