Britanski kraljevski teatar proglasio je 1955. komad "Čekajući Godoa" za najznačajniji komad 20. veka. Kritike su i pored ovoga bile podeljene, a delo je izazvalo burnu reakciju publike. Ipak, manje poznat detalj vezan za ovo delo našao se i u Beketovom umetničkom testamentu...

 

Semjuel Beket bio je izuzetno uticajan pisac, pozorišni reditelj i teoretičar drame 20. veka. Začetnik je teatra apsurda, a njegova dela odlikuje sofisticirani crni humor kao i tragikomičan odnos prema ljudskoj egzistenciji.

Komad “Čekajući Godoa” prati živote dvojice “anti-junaka” – Vladimira i Estragona, marginalaca i lokalnih probisveta koji očekuju dolazak izvesnog Godoa koji se ne pojavljuje do kraja drame. Delo je metafora bespomoćnosti, apsurdnosti i kompleksnosti ljudske egzistencije.

Predstava je stekla planetarni uspeh do osamdesetih godina. Logično, pojavile su se i razne interpretacije i improvizacije Beketovog dela. Što se autora tiče, on nije voleo slobodna tumačenja svojih dela, ali ih je tolerisao. Međutim, tek jedna improvizacija ga je posebno razbesnela.

 

Tokom osamdesetih godina nekoliko ženskih trupa je pokušalo da izvede komad, ali se Beket snažno usprotivio tome i sve trupe su bile odbijene. 

Autor je obrazlagao svoju odluku tim što jedino muškarac može da iznese zahtevne uloge Vladimira i Estragona. Kada ga je javnost “naterala” da da preciznije obrazloženje, Beket je odgovorio u svom silu.

– Žene nemaju prostatu. Vladimir je čovek koji ima problem sa prostatom i stalno izlazi sa scene kako bi urinirao. Osnova za tumačenje njegovog lika je upravo taj fiziološki problem, a žene nikako ne mogu toliko ući u lik zbog svojih telesnih različitosti – istakao je Beket.

Holandski (ženski) teatar “De Haarlemse Toneelschuur” 1988. godine ipak je izveo kontroverznu predstavu. Beket je bio toliko isprovociran da ih je momentalno tužio i, naravno, dobio spor, piše Vintage news.

Godinu dana kasnije slavni pisac je umro, a zabrana ženskog izvođenja drame “Čekajući Godoa” trajala je sve do 1991. kada je sudija dozvolio jednoj trupi da izvede Beketovo delo.

U presudi stoji da žensko izvođenje Beketovih dela ne može naškoditi intelektualnoj zaostavštini ovog pisca. Iste godine komad je izveden na prestižnom festivalu u Avinjonu, a od tada je redovna praksa da se izvodi u ženskoj podeli.



loading...