Malo je pesama koje tako istinito i duboko i danas dočaravaju hrabrost i junaštvo srpskih vojnika koji su se, preko Albanije, Krfa i Soluna, kao feniksi izdigli i pobedonosno vratili u otadžbinu, kao što je to "Marš na Drinu". Ova oda neustrašivosti srpskog naroda postala je simbol istrajnosti i herojstva, a bila je i jedna od omiljenih pesama velikog književnika Branka Ćopića.

 

Kompoziciju “Na Drinu”, mnogo poznatiju pod imenom “Marš na Drinu” komponovao je Stanislav Binički u čast pobede srpske vojske nad austrougarskom na Ceru 1914. godine. Pesma je na usnama vojnika i u srcima naroda u zbegovima prešla Albaniju, orila se Krfom i, deleći sudbinu Srba, pobedonosno 1918. godine vratila u otadžbinu.

Na Drinu

U boj krenite junaci svi
Krente i ne žalte život svoj
Cer nek vidi stroj, Cer nek čuje boj
A reka Drina,
Slavu, hrabrost i junačku ruku srpskog sina.

Poj, poj, Drino vodo hladna ti
Pamti, pričaj kad su padali
Pamti hrabri stroj koji je pun ognja, sile, snage,
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojev’o se boj
Kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.

Nakon decenija zaborava, pesma je ponovo “oživela” ’60-ih godina 20. veka, kada ju je sa sobom u Švedsku, na dodelu Nobelove nagrade, poneo naš književnik Ivo Andrić.

Tek 1964. godine “Marš na Drinu” dobio je i tekst. Napisao ga je novinar i publicista Miloje Popović Kavaja koji je tada bio predsednik KUD “Ivo Lola Ribar”. Pesma je horski izvedena na 50. godišnjicu Cerske bitke.

Nakon toga, pesma je ponovo postala popularna među Srbima. Isticale su je javne ličnosti, pevali narodni pevači, a bila je popularna i među književnicima. Kao jednu od svojih omiljenih pesama navodi ju je Branko Ćopić.

– Ja ne znam da li ima neka pesma koja me može tako uzbuditi kao ona melodija „Marša na Drinu”, jer sve mi se čini da čujem topot one srpske konjice koja napreduje prema Drini, da čujem onaj zvuk kad se vade sablje. Vidim onaj streljački stroj koji se razvija kroz mačvanske kukuruze i napreduje prema Drini – govorio je ovaj slavni srpski književnik još 1969. godine.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!