Kubanski gerilski vođa i revolucionar, Ernesto Če Gevara poznat je kao ratnik, borac i za mnoge heroj koji je svakodnevno gledao smrti u oči, boreći se za svoje ideale. Međutim, manje poznata je njegova emotivna strana, koju bi neko nazvao “pravim izrazom njegove ličnosti”, dok bi neko drugi tu njegovu stranu opisao kao “slabost koja je nesvojstvena za takvog junaka“.

Če Gevara se dva puta ženio i imao je petoro dece. Prva supruga popularnog Čea bila je Hilda Gadea, ekonomista iz Perua, koju je gerilski vođa upoznao u Gvatemali. Malo je poznato da je upravo ona upoznala Če Gevaru sa vođama kubanske revolucije. Iako ona tvrdi suprotno, veruje se da Če nije osećao mnogo ljubavi prema njoj i da se oženio sa njom samo zbog toga što je ostala trudna sa njegovom prvom kćerkom Hildom(Hilditom).

Zajedno su živeli u Meksiku gde je Če radio kao doktor u bolnici 1955. godine. Tu je u junu iste godine upoznao Raula Kastra, koji ga je kasnije upoznao sa Fidelom Kastrom. Posle toga, pridružio se kubanskoj revoluciji, ostavljajući svoju ženu i kćer, novembra 1956. otišao je na Kubu.

Na Kubi, Če Gevara upoznaje Aleidu Marć i zaljubljuje se u nju, što dovodi i do njegovog razvoda od Hilde. Istog dana, on se ženi sa Aleidom sa kojom je kasnije dobio četvoro dece.

Prvo Čeovo udvaranje Aleidi je bilo pred borbu za Kabajguan, kada je neposredno pre početka bitke, pred opasnošću za njhove živote, Če Gevara počeo da joj recituje pesmu. Mnogi od vas zapitaće se – O, da li su nekada momci prilazili devojkama recitovanjem, a ne uz – Gde si, mačko? I naravno, ne treba biti licemeran, ako vam danas neko priđe i počne da recituje ljubavnu pesmu, možda će ipak biti najbolje da pozovete policiju.

Aleida je svoj život sa Čeom opisala u brojnim knjigama, a objavila je i delove njegovih dnevnika u kojima joj je on često izjavljivao ljubav i u kojima joj je svoje emocije iskazivao i kroz stihove. Ona je to objavila u svojoj knjizi “Sećanja – moj život uz Če Gevaru” (Geopolitika, Beograd, 2007). Stihovi koju joj je Če uputio su pokazatelj njegove nadarenosti za poeziju.

I pored ovakvih stihova, Če Gevara nije ostao u toplini doma, išao je, kao “čovek revolucije” u dalje obaranje svetskih režima gde je i završio svoj život u Boliviji 1967. godine. Ubio ga je Andrija Selić, poreklom Srbin iz Crne Gore.

Ako je Če ovoliko voleo svoju suprugu, a ipak je prednost dao revoluciji, onda su njegova borba i njegova žrtva još vrednije divljenja. Međutim, kao po nepisanom pravilu, njegove ideje su ostale poražene, jer se pokazalo da je takvom ideologijom moguće oboriti režim, ali da je nemoguće vladati.

Mitski lik

Bolivijska vojska, u pratnji dvojice kubansko-američkih agenata CIA, uhvatila je 8. oktobra 1967. Čea na čelu gladne i bolesne šačice gerilaca koji su prežieli borbe u Boliviji, gde su krenuli da podstaknu revoluciju.

Ranjenog u borbama, Gevaru su odveli u napuštenu školu u mestu La Higera gde je proveo svoju poslednju noć. Sutradan poslepodne, revolucionara je pogubio bolivijski narednik Mario Teran, po direktnoj Barijentesovoj naredbi.

Gevara je tako sa 39 godina postao legenda, dok je vojska njegovo mrtvo telo izložila kao trofej u susednom gradu Valjegrandeu.

Na Kubi je Če pretvoren u pravog “sveca revolucije”, ističe Majkl Šifter, predsednik instituta “Interamerički dijalog” iz Vašingtona.

On predstavlja romantične godine revolucije, nabijene dobrom dozom utopije, pa stoga ne čudi da je postao popularan, čak mitski lik.

U celom svetu, njegova kultna slika, fotografija Kubanca Alberta Korde iz 1960, i dalje se jako dobro prodaje, reprodukovana na milionima majica, postera i kapa koje vole mladi na pet kontinenata.

Evropska krajnja levica, proizašla iz događaja 1968, i deo inteliktualaca velikim su delom doprineli popularizaciji tog beskompromisnog čoveka poznatog po čeličnoj volji, uprkos fizičkim ograničenjima uzrokovanim astmom.

“Če”

Da nije stradao 1967. u Boliviji, Latinska Amerika bila bi danas slobodna, suverena, nezavisna i socijalistička (…) Jer da je ostao u životu, pobedio bi sve – uveren je njegov brat Huan Martin Gevara, 76-godišnjak koji živi u Argentini.

Njegov moto bio je sve ili ništa! – dodaje.

Nakon studija medicine i čestih putovanja na kojima je stekao svoja uverenja, Gevara, rođen u Rozariju u Argentini, upoznao je u Meksiku Raula i Fidela Kastra i pridružio se gerilskoj borbi kubanskih revolucionara, tzv. “bradatih”, koja ih je dovela na vlast u Havani 1959. godine.

Od svojih kubanskih drugova zadržaće nadimak “Če”, tipičan argentinski uzvik kojim se privlači pažnja sagovornika, pozdravlja se ili izražava iznenađenje.

Pristalica političkog nasilja, šest meseci je nadzirao krvavu represiju nad “kontrarevolucionarima”, što nikada nije poricao. Jedno vreme je čak vodio kubansku Centralnu banku i Ministarstvo industrije.

Idejni začetnik približavanja kubanske revolucije SSSR-u, kasnije se ogradio od sovjetskog zagovaranja “mirnog suživota” sa zapadnim blokom i zauzimao se za strategiju osvajanja vlasti oružjem, ideologiju bližu maoizmu. Sredinom 1960-ih, to će ga polako udaljiti od Kube i Kastra, u to vreme oslonjenih na Moskvu.

Sledili su meseci “nestanka” kada je bio u Kongu kako bi, doduše bez uspeha, pokušao da organizuej oružanu revoluciju, nakon čega je u Boliviji pokrenuo svoj poslednji gerilski ustanak.

I danas iza njega ostaje veliko revolucionarno nasleđe, kao i čuveni poklič: “Hasta la victoria, siempre!” – Do pobede, uvek!