Dom i porodica su u centru ove svetkovine. „Svi se okupljaju oko ognjišta i badnjaka uoči Božića kao praznika i rođenja, i ljubavi na prvom mestu i zajedništva, jer se verovalo i u prošlosti, da svi koji su na Božić unutar porodičnog domaćinstva zajedno – da će tako ostati i do kraja te godine”, rekla je u Jutarnjem programu Vesna Marjanović, etnolog.
Dodaje da je poslednjih godina obnovljena praksa sečenja badnjaka koji se potom unosi u domaćinstvo. U seoskim sredinama, kada se donese, badnjak se stavlja na istočni zid kuće i uveče se ritualno unosi. U gradovima se unosi obično nakon kupovine. Stavlja se pod sto u trpezariji ili pod jelku.
Kada je reč o božićnom jutru, Marjanovićeva kaže da je verovanje takvo, da se, po povratku u dom, onoga ko je bio na liturgiji ujutru, svi „mirbožjuju”, izljube i pričešćuju mrsnom hranom.
Proslava Božićnih praznika se razlikuje od mesta do mesta, pa i od porodice do porodice. Kao i drugi hrišćanski praznici, i ovi obiluju narodnim verovanjima i običajima.
Govoreći o paljenju badnjaka, ističe da „danas nema ložišta i ognjišta”, odnosno da ih je sve manje i da ljudi nemaju gde da nalože badnjak.
„U suštini, badnjak treba da pregori o oko badnjaka se bdi tu noć. A kada ga stavimo na kolektivni badnjak ispred crkve, taj badnjak izgori. Sa njim, ta želja i vatra koja nas greje, simbol je očišćenja i zajedništva, prosperiteta i zdravlja“, rekla je Marjanovićeva.
Primećuje da proslava Božića na selu, polako počinje da liči na onu u gradskim sredinama.
„Ali je ostalo verovanje da su na Badnji dan i živi i njihovi pokojni zajedno, tako da sva ta hrana i posna hrana pored onog što se koristi i konzumira, isto tako se u neverbalnoj komunikaciji namenjuje i pokojnicima“, objasnila je.
U podeli uloga između domaćina i domaćica, ženama pripada priprema česnice odnosno božićnog kolača.
A kada je reč o mladima, i o tome kako oni provode božićne praznike, Marjanovićeva navodi da i oni žele da primene sve ono što je bitno za starije ukućane, naročito kada osnuju svoje domaćinstvo, kada sve više obreda unose u život.
Mlad i uspešan muškarac kao položajnik
Među obredima je i ulazak položajnika u kuću.
„U prošlosti se gledalo da to bude muškarac, da bude mlad, uspešan, i u gradu i na selu međutim, danas se sve to promenilo tako da kod baka i deka idu i unuke i unuci, neki put njih više… Spremaju se darovi, nekada se obečežavalo pucnjem kada se ispraća položajnik, a on kada je dolazio, džarao je vatru na ognjištu“, ispričala je Marjanovićeva.
A kada je u pitanju božićna trpeza, nekada se za taj dan hrana obavezno pripremala duži vremenski period.
„Ta hrana je simbol zajedništva, simbol komunikacije i to je to što okuplja oko trpeze”, rekla je gošća Jutarnjeg programa.
Danas se u česnicu stavlja novac, nekada se stavljalo još toga.
„Južno od Save i Dunava česnica je tipa pogače, negde se obeležavala, pravile su se rupice sa vlatima slame, stavljale su se, pored pare, kukuruz, pasulj, dren, deo kućnog praga, deo jarma… I kako se lomila česnica uveče, šta je ko dobio, to je značilo šta će ko od ukućana tokom godine raditi, koja će mu biti zaduženja, dakle, podela posla”, rekla je Marjanovićeva.
Božić je početak početaka
Veruje se da onome ko izvuče paru, sledi uspešna godina i ta para se ostavlja po običaju – kod kućne ikone.
„Severno od Save i Dunava česnica je tipa suve pite sa orasima i u nju se stavljala uglavnom para, ko je imao – dukat ili zlatnik, on je stvaljao u česnicu i ko izvuče – taj će biti uspešan i napredan tokom naredne godine jer zapravo Božić je početak početaka. Kod nas se nije u ovom delu Balkana kao i kod Bugara i Makedonaca, nije se toliko slavila Nova godina ni obeležavao taj početak. Božić je početak novog leta, nove godine, rađanja, a Mali Božić koji nam dolazi 14. januara, to je da se potvrde sve te radnje koje su se činile u prošlosti, da se utvrdi da bi godina bila plodna i uspešna“, zaključila je etnolog Vesna Marjanović.
