Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji koji je prema predanju u dubokoj starosti pretrpeo strašne muke u ime Hrista i umro u 113 godini života.

Naime, kada je nastao strašan progon hrišćana u vreme cara Septimija Severa, Sveti Haralampije nije želeo da se krije već je sačekao mučitelje i dopustio da ga zarobe.

Pretrpeo je strašne muke. Zapisi kažu da su mu u jednom trenutku i kožu odrali, ali sveti starac nije poklekao. Snaga vere Svetog Haralampija mnoge neznabožce je pokolebala i preobratila u hrišćanstvo uključujući i samu carevu ćerku Galinu.

Prema predanju, nakon mučenja, Haralampija su izveli na gubilište. U trenutku smrti mudri starac je oprostio svojim mučiteljima i zamolio Boga za sve zdravlje i duševno spasenje svih ljudi.

Priča kaže da je umro pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Njegovo telo uzela je princeza Galina i časno ga je sahranila.

Praznik Svetog Haralampija danas se slavi kao krsna slava. Veruje se da je ovaj mudri svetitelj imao isceliteljske moći, pa u nekim krajevima Srbije majke danas obavezno vode decu u crkvu kako bi mu se pomolili za zdravlje. Slično, veruje se da na dan Svetog Haralampija svi koji imaju bilo kakve zdravstvene tegobe treba da posete lekare.

Za ovog sveca vezano je još jedno interesantno verovanje – stari kažu da će dete koje na ovaj dan izgubi svoj prvi zub ili mu nikne novi, celog života biti srećno i pod zaštitom Svetog Haralampija.