Dolazak aviona „Iljušin Il-18" sa sovjetskom delegacijom na aerodrom „Beograd" u Surčinu prvobitno je bio očekivan u 9 i 30, ali je vreme dolaska bilo pomereno za oko dva časa. Oko 11 i 30 na beogradskom aerodromu sve je bilo spremno za svečani doček - počasna četa pripadnika JNA i vojna muzika su već zauzeli svoja mesta.
Na današnji dan navršava se 52 godine od velike tragedije koja se dogodila u nadomak Beograda. Tada je na putu za jugoslovensku prestonicu na proslavu 20 godina od oslobođenja, na Avali poginula cela delegacija Sovjetskog Saveza. Ovo je priča o toj tragediji…
Sve je bilo spremno za doček
Bio je oktobar 1964. godine i Beograd se spremao za proslavu 20 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Pored jugoslovenskog državnog vrha, velikoj proslavi trebalo je da prisustvuje i delegacija iz Sovjetskog Saveza predvođena maršalom Birjuzovim i generalom Ždanovim – narodnim herojima koji su i sami ušestvovali u oslobađanju srpske prestonice.
Dolazak aviona „Iljušin Il-18″ sa sovjetskom delegacijom na aerodrom “Beograd” u
Surčinu prvobitno je bio očekivan u 9 i 30, ali je vreme dolaska bilo pomereno za oko dva časa. Oko 11 i 30 na beogradskom aerodromu sve je bilo spremno za svečani doček – počasna četa pripadnika JNA i vojna muzika su već zauzeli svoja mesta.
Na aerodromu je bila i delegacija za doček predvođena Jovanom Veselinovim, sekretarom CK SK Srbije. A onda se dogodila tragedija…
Avion sa sovjetskom vojnom delegacijom poslednji put je viđen na radarskom ekranu kontrole letenja u 11 i 34 i potom nestao. Odmah potom je javljeno da je u daljini prema Avali viđen plamen, a zatim i dim.
Jugoslovenska delegacija je sa aerodroma odmah krenula ka Avali i tamo zatekla stravičan prizor – najverovatnije zbog neispravnog uređaja za navigaciju, avion je izgubio visinu i usled guste magle udario u padinu Avale, na oko 200 metara od Spomenika Neznanom junaku.
Prilikom pada, avion je pokidao drveće u širini od 100 metara, a padao je u dužini od oko 300 metara i na kraju udario u brdo i eksplodirao.
Ubrzo posle pada aviona na mesto nesreće došle su ekipe hitne pomoći, milicije i vatrogasaca. Avion je i dalje bio u plamenu. Tela svih putnika aviona su bila toliko ugljenisana da je bilo teško utvrditi njihov identitet. Jedino je odmah potvrđena smrt maršala Birjuzova, koji je prepoznat na osnovu dela maršalske uniforme koja je odolela vatri.
Bilans tragedije bio je strašan. Poginulo je svih 18 putnika – 7 članova delegacije i 11 članova posade.
Vest koja je šokirala Jugoslaviju
Beograd je, šokiran vestima koje su stigle sa Avale, u samo nekoliko sati iz praznične prešao u komemorativnu atmosferu. Proglašena je dvodnevna žalost, otkazane su sve manifestacije i priredbe vezane za proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja, a skinuta je i ukrasna dekoracija kojom je grad bio ukrašen.
Sutradan, 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, na aerodrom u Surčinu sleteo je novi sovjetski avion. U njemu su se nalazile dve nove delegacije – delegacija koja je došla na proslavu Dana oslobođenja i delegacija za prijem i ispraćaj posmrtnih ostataka.
Dan oslobođenja Beograda 20. oktobra 1964. godine obeležen je samo polaganjem venaca. Održana je sednica Gradske skupštine, koja je umesto svečanog imala komemorativni karakter. Na poginule članove sovjetske delegacije podsećalo je i sedam praznih mesta u prvim redovima, koji su bili njima namenjeni.
Sednici je prisustvovao najviši državni vrh tadašnje Jugoslavije na čelu sa Josipom Brozom Titom, Aleksandrom Rankovićem, Edvardom Kardeljem, Petrom Stambolićem… Tito je posthumno odlikovao stradale članove delegacije koji su bili učesnici borbi za oslobođenje Beograda i Jugoslavije.
Dan kada je Beograd plakao
Posmrtni ostaci članova sovjetske vojne delegacije su 21. oktobra bili izloženi u Domu JNA i tada im je veliki broj Beograđana odao poštu. Međutim, najdirljiviji trenutak usledio je kada su tela položena u vojne kamione i krenula put aerodroma.
Zbog kratkog perioda za odavanje počasti poginulima mnogi građani su izašli na ulice i duž čitavog puta od Doma JNA do vojnog aerodroma u Batajnici odavali počast poginulim veteranima. Kolona sa posmrtnim ostacima kretala se trasom – Trg Republike, Brankov most, Beogradski put, kroz Zemun, Batajnički drum i kroz Batajnicu.
Posmrtni ostaci su sutradan avionom preneti u Sovjetski savez, a sa njima je putovala i jugoslovenska delegacija koja je prisustvovala sahrani u Moskvi. Sahranjeni su u zajedničkoj grobnici na moskovskom groblju Novodevičje, gde im je podignut spomenik. Urna maršala Birjuzova položena je u zidine Kremlja, iza Lenjinovog mauzoleja. Tu su sahranjivane najviše društveno-političke ličnosti Sovjetskog Saveza.
Na mestu nesreće na Avali, da svedoči o ovoj tragediji, i danas stoji spomenik. Delo je vajara Jovana Kratohvila i simbolizuje dva polomljena avionska krila.
Ko su bili poginuli članovi Sovjetske delegacije?
– Sergej Semjonovič Birjuzov, maršal Sovjetskog Saveza, član CK KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta SSSR, načelnik Generalšataba oružanih snaga SSSR i prvi zamenik ministra odbrane SSSR, heroj Sovjetskog Saveza
– Nikolaj Romanovič Mirnov, general-major, član Centralne revizione komisije KPSS, deputat Vrhovnog sovjeta i načelnik Odeljenja u CK KPSS
– Vladimir Ivanovič Ždanov, general-pukovnik tenkovskih jedinica, načelnik Vojne akademije tenkovskih jedinica, heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije
– Nikolaj Nikolajevič Škodunovič, general-lajtnant, zamenik načelnika Vojne akaedmije „M. V. Frunze”
– Ivan Kondratevič Kravcov, general-lajtnant u penziji, heroj Sovjetskog Saveza
– Leonid Porfirevič Bočarov, general-major u penziji
– Grigorij Timofejevič Šeludko, potpukovnik, stariji ađutant načelinka Genralštaba i zamenika ministra odbrane SSSR maršala Sergeja Birjuzova
