Njihove kompozicije i danas haraju Evropom kao žestoka oluja. Oni su uveli modu u muziku, a muziku u modu i ostali su upamćeni kao najpoznatija bečka muzička dinastija.
Sve je počelo sa Johanom Štrausom Starijim, koji je sa 12 godina ostao siroče.
Iako je išao na knjigovezački zanat, Johan je istovremeno išao na časove violine i viole. Tako je uspeo da obezbedi sebi mesto u lokalnom orkestru, što ga je dovelo i do toga da svira u popularnom Laner kvartetu koji je vodio Jozef Laner – njegov budući rival. Zajedno su popularizovali bečke valcere i rustične nemačke plesove.
Jozef Laner bio je jedan od najranijih bečkih kompozitora koji je reformisao valcer i od jednostavnog seoskog plesa napravio nešto u čemu je počelo da uživa visoko društvo. Njegov kvartet vremenom je postao mali gudački orkestar, pa je Johana Štrausa postavio za vođu drugog malog orkestra. Međutim, Štraus je vremenom zaključio da bi mogao da ponovi Lanerov uspeh i da se izvuče iz svih dugova. Osnovao je svoj orkestar i počeo da komponuje. Iste godine oženio se Marijom Anom Štrajm, ali nisu imali sreće u braku. Johanove turneje i odsustva dovele su do razvoda.
OVAKO JE GOVORIO BERLIOZ
Johan Štraus Stariji preminuo je 1849. godine. Slavni kompozitor Hektor Berlioz odao mu je počast rečima – Beč bez Štrausa je poput Austrije bez Dunava.
Štraus je postao jedan od najpoznatijih i najvoljenijih kompozitora u Beču. Svirao je u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Britaniji – gde je bio pozvan da svira na krunisanju kraljice Viktorije. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je svakako najčuveniji “Lorelaj, zvuci Rajne“.
Najpoznatije delo slavnog kompozitora svakako je “Radecki marš“, nazvan po feldmaršalu Jozefu Radeckom, koji je Štraus napisao nakon pobede Radeckog u bici kod Kustoce. Kada je prvi put marš odsviran pred austrijskom vojskom spontano su tapšali i lupali nogama kada su čuli refren. Ta tradicija opstala je i do dana današnjeg kad god se “Radecki marš” svira u dvorana širom Beča.
Štraus Stariji je imao trojicu sinova i pošto je video da su očigledno talentovani zabranio im je da se bave muzikom. Johan Mlađi trebalo je da studira bankarstvo, Jozef da ode u vojsku, a Edvard u diplomatiju. Međutim, sva trojica su postali muzičari.
Zabrana nije urodila plodom
Johan Štraus Mlađi bio je najveći suparnik svog oca. Mladi Šani, kako ga je zvala porodica, prvi valcer je napisao sa 6 godina, uz tajnu podršku svoje majke, krišom učeći da svira violinu. Kada ih je otac napustio zbog druge žene, ljubavnice sa kojom je imao osmoro dece, Johan Mlađi nije više morao da se skriva. Svirao je po restoranima, a sa 19 je oformio svoj mali orkestar.
Veliki ugled i uticaj koji je Štraus Stariji imao u muzičkim krugovima Beča, stvarao je Mlađem probleme pri zakazivanju koncerata. Iz straha da ne naljute njegovog oca, mnogi su odbijali Johana Mlađeg.
U štampi su se pojavljivali naslovi poput “Štraus protiv Štrausa“, o rivalstvu između oca i sina. Štraus Mlađi je tada počeo da prihvata angažmane u okolnim gradovima, ostavljajući dobar utisak i dobijajući odlične kritike. Njegova popularnost polako je rasla i upravljanje orkestrom je prepustio braći a on se posvetio komponovanju.
NACISTI KRILI ŠTRAUSOVO POREKLO
Pradeda po ocu Johana Štrausa Mlađeg bio je mađarski Jevrejin. Tu činjenicu su Nacisti, koji su uzdizali Štrausovu muziku kao “veoma nemačku”, pokušali da sakriju.
Kralj valcera
Napisao je više od 400 valcera, polki, kvadrila, kao i nekoliko opereta i balet, pa je zato u istoriji muzike poznat kao Kralj valcera. Neke od njegovih najpoznatijih kompozicija svakako su “Na lepom plavom Dunavu”, “Kajzer Valcer”, “Trič-trač polka”, ali i opereta “Slepi miš” koja se izvodi širom sveta.
Štrausa Mlađeg je inspirisala i Srbija
Godine 1847. Johan Štraus Mlađi gostovao je u Beogradu. U sali hotela Srpska kruna (današnja Gradska biblioteka u Knez Mihailovoj ulici) svirao je svoja dela, ali i “Aleksandrovu četvorku”, koju je naročito komponovao za kneza Aleksandra Karađorđevića. Štraus je tada izveo i Srpski narodni marš.
Ovaj slavni kompozitor napisao je i operetu Jabuka (“Jabuka oder das Apfelfest”), za proslavu 50 godina umetničkog rada. Radnja ove operete odigrava se u, kako stoji u libretu, “južnoj Ugarskoj, u srpskim krajevima”, opisuje narodne običaje Srba i prati dvojicu plemića – Mirka i Vasu iz Gradinca.
Iz te operete je i slavni marš “Živio” koji se često izvodi na čuvenom tradicionalnom Novogodišnjem koncertu u Beču.
Tri braka i promena vere i nacionalnosti – zbog ljubavi
Ženio se tri puta i u sva tri braka njegove supruge imale su i ulogu mendžera. Prva žena – pevačica Henrijeta – preminula je 1878. godine i svega šest sedmica posle njene smrti Štraus se oženio 25 godina mlađom glumicom Angelikom Ditrih. Od nje se razveo, jer nije podržavala njegovu muziku. Kako rimska katolička crkva nije odobrila razvod, Štraus je promenio religiju i nacionalnost – opredelivši se za to da postane državljanin vojvodstva Saks-Koburg i Gota, kako bi se oženio Adelom Dojč. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Austriji, ali sve mu je kasnije oprošteno – sudeći po tome da se u Beču nalazi njegov spomenik – sačinjen od zlata.
Radio je na baletu “Pepeljuga” kada je preminuo od upale pluća 3. juna 1899. godine. Sahranjen je na Bečkom centralnom groblju, blizu grobnica Bramsa, Betovena i Šuberta.
ORKESTAR JOHANA ŠTRAUSA
Slavni holandski muzičar Andre Rjo oformio je pre 30 godina “Orkestar Johana Štrausa“. Na početku je bilo svega 12 članova, ali danas nastupa čak njih 60. Ovaj orkestar poznat je po tome što sva gospoda sviraju u smokinzima, a dame u balskim haljinama. Uz to, prvi su orkestar na svetu koji je izveo valcer čuvenog holivudskog glumca Entonija Hopkinsa.
