Poreklo čoveka koji je postao najpriznatija i najomiljenija osoba na planeti obavijeno je velom tajne. Njegova krštenica nikada nije pronađena, niti je upisan u crkvene knjige. Čarli Čaplin je bio namučeni genije, koji je surovo postupao sa ljubavnicama. Ova žena verovatno je krivac za to.
Čarli Čaplin je odrastao u južnom Londonu, u velikoj bedi. Pošto nisu imali novca da plate kiriju, majka Hana, Čarli i njegov mlađi brat Sidni bili bi izbačeni na ulicu gotovo svakog meseca.
Mnogo godina kasnije, prisećajući se detinjstva, Čaplin je ispričao da su stalno morali da sa se pakuju i nosili dušeke i stolice na leđima do novog stana. Često je spavao u parku na klupi. Kratko vreme, dok je majka bila u vezi sa uspešnom zvezdom varijetea, porodica je imala sluškinju i nedeljom odlazila na izlete autobusom sa konjskom zapregom.
Čaplin, koji je tada imao oko tri godine, nikada nije zaboravio osećanje sreće koje bi ga ispunilo kada bi ručicama dodirnuo drveće jorgovana i mirisao ruže koje su cvećarke prodavale na Vestminsterskom mostu. Kasnije je u svojim filmovima često koristio cveće kao simbol nežne i nesrećne ljubavi.
Čarli Čaplin, 1920.
Godine 1893. ponovo su pali u bedu. Majka je povremeno radila kao švalja, ali je zarađivala tako malo da je stariji sin morao da nosi njene cipele sa „skraćenim” visokim potpeticama.
Tri meseca su živeli na tavanima i u podrumima. Dečaci su krali namirnice sa uličnih tezgi, a Čarli bi povremeno zaradio nekoliko penija plešući ispred pabova. Porodica se uglavnom oslanjala na pakete pomoći i hranila se u javnim kuhinjama.
Kada se Hana razbolela i više nije mogla da brine o sinovima, odvedena je u bolnicu, a Čarli je primljen u Internat za siročad i siromašnu decu „Hanvel”, gde je proživeo jednu od najužasnijih godina u svom životu. Taj period je kasnije nazivao „mojim utamnjičenjem”.
Nikada nije zaboravio strogu disciplinu, šibanje brezovim prutom i napade plača pošto su ga zbog bolesti obrijali do glave.
Ipak, uspeo je da preživi „Hanvel” tako što je postao nepovrediv.
– Čak i kada sam bio u sirotištu, mislio sam o sebi kao o najvećem glumcu na svetu. Bio mi je potreban taj osećaj velike radosti i entuzijazma koji se rađa kada bezuslovno veruješ u sebe. Bez toga si osuđen na propast – rekao je jednom prilikom Čaplin svom najstarijem sinu.
Ta nepovredivost je kasnije postala ključna karakteristika njegove „Male skitnice”, koja uvek uspeva da se podigne i bezbrižno nastavlja put u neizvesnost.
Čaplin sa Ednom Purviance, jednom od svojih omiljenih glumica
U jednom trenutku je odlučeno da bi otac, koji je napustio Hanu kada je Čarli bio još beba, trebalo da preuzme odgovornost za dečake. Čarls Čaplin Stariji je nekada bio uspešna zvezda mjuzik-hola, ali kada je njegova popularnost počela da bledi, utehu je počeo da traži u alkoholu, od koga je i umro 1901. godine.
Stanodavka koja je upamtila Čarlija iz tog perioda, opisala ga je kao „prilično krhko dete sa busenom crne kose, bledim licem i svetloplavim očima”.
– Od jutra do večeri je bio na ulici. Sećam se da bi često našao čoveka koji je svirao vergl i plesao uz muziku – pričala je ona.
Godine 1898, devetogodišnji Čaplin pridružio se trupi profesionalnih plesača „Eight Lancashire Lads”, prepoznatljivim po belim lanenim košuljama, čipkanim kragnama, bermudama i crvenim cipelama sa drvenim đonom, koji su nastupali širom Velike Britanije.
Čarli je pažljivo pratio nastupe klovnova i komedijaša koji su nastupali zajedno s njima. Kasnije bi se prisećao „svakog njihovog pokreta koji je bio zabeležen u mom mladom mozgu poput fotografije”.
– Vežbao sam ih kada bih došao kući – pričao je on.
Čaplin u legendarnoj sceni iz filma „Zlatna groznica”
Trenutak koji će Čarlija proganjati celog života dogodio se u maloj sobi, u ulici Ponhol teras, jednoj od poslednjih adresa na kojoj je stanovao s majkom.
Kada se jedne večeri 1903. vratio kući, jedna devojčica mu je rekla da mu je majka poludela. Išla je od vrata do vrata sa komadićima uglja i govorila da su to pokloni za decu. Susedi su pozvali lekara, koji je dijagnostifikovao pothranjenost i ludilo i rekao Čarliju da je odvede u lokalnu bolnicu.
– Video sam sebe – uplašeno, sitno, mršavo dete kako vodi majku za ruku, vuče je kroz maglu, smrad i hladnoću – pričao je Čaplin kasnije.
Uvek je verovao da će i sam na kraju poludeti, a bede se spasao kada je u 14. godini ponuđena uloga paža Bilija o predstavi o Šerloku Holmsu.
Posle godina provedenih u ludnici, Hanu su sinovi doveli u Kaliforniju 1921. godine gde su o njoj brinuli sve do njene smrti 1928. godine. Sahranjena je u skromnog hrobnici u smom srcu Holivuda, na holivudskom memorijalnom groblju.
Njena unuka, Džeraldin Čaplin ovekovečila ju je u hitu iz 1992. godine „Čaplin”.
Čaplin privatno: Agresivan i surov čovek koji je voleo maloletnice
Čaplin sa svojom četvrtom ženom i šestoro od osmoro dece koje je imao sa njom
Knjiga o životu Čarlija Čaplina, koju je napisao Piter Akrojd, jedan od najistaknutijih biografa na svetu, otkriva da je zvezda nemog filma bio agresivan i vulgaran prema ženama. Svojim čuvenim štapom od bambusa ih je privlačio sebi, tražio je od njih bezuslovnu ljubav, ali nije bio spreman da u vezu uloži više ljubavi nego što je neophodno, piše Akrojd.
Privlačile su ga maloletnice. Prvi put se oženio 1918. godine, 16-godišnjom Mildred Haris, koja je posle dve godine pune skandala podnela zahtev za razvod. Kao razlog je navela „surovost”.
– Bio je naprasit, nestrpljiv i ophodio se prema meni kao prema idiotu – napisala je ona.
Posle razvoda je ušao u vezu sa Litom Grej, mladom glumicom koja je u tom trenutku imala samo 15 godina. Kada je zatrudnela, morali su da se venčaju. Čaplin nije bio srećan zbog toga. Nazivao ju je „malom kurvom”, piše Akrojd.
Grejeva je jednom prilikom navodno rekla da je Čaplin bio „seks mašina u ljudskom obliku”.
Njegove bivše partnerke su govorile da je bio nenormalno ljubomoran. Kako se navodi u biografiji, bio je u paničnom strahu da će izgubiti njihovu ljubav.
