Davno pre Tvigi, Kejt Mos ili Kare Delevinj postojala je Evelin Nezbit, žena koja je unela promene u kulturni i društveni život i koja je bila prvi svetski supermodel, piše BBC.
Na samom početku 20. veka, vitka, riđokosa Evelin Nezbit iz Filadelfije bila je najtraženiji model u Americi. Život joj je bio uzbudljiv i buran, a slavu joj nije pomračila ni umešanost u, kako su tada govorili, „suđenje veka” zbog ubistva počinjenog zbog nje.
Nezbit je na više načina bila otelotvorenje ere u kojoj je živela. Kraj 19. veka bio je glamurozni period rapidnog ekonomskog rasta u SAD, ali i doba velikog siromaštva budući da su siromašni evropski imigranti masovno stizali u SAD.
Nezbit je videla obe strane tog života. Rođena je u skromnoj škotsko-irskoj porodici u Tarentumu, Pensilvanija. Otac joj je umro ostavivši porodicu u dugovima i majka je sa mukom zarađivala za život. Mlada Evelin je sa 14 godina, da bi zaradila za život, potpuno odevena pozirala umetnicima.
U Njujork je stigla 1900. i njen uspon je bio meteorski. Džejms Kerol Bekvit upoznao ju je sa umetnicima i ilustratorima i Nezbit je postala najtraženiji model u Njujorku. Inspirisala je brojne umetnike i dela uključujući “Nevinost” skulptora Džordža Greja Barnarda i „Žene” Čarlsa Dejne Gibsona. Njeno lice krasilo je naslovne strane brojnih listova i magazina uključujući Vaniti Fer, Harpers Bazar, Delineator i Lejdiz houm žurnal i reklamirala je sve, od pasta za zube do krema za lice.
Bila je nezaobilazna na razglednicama, kutijama cigareta, kalendarima i hromolitografijama a često je pozirala odevena kao nimfa, grčka boginja ili gejša.
Modna fotografija u to vreme je bila u povoju, a Nezbitova je kao “živi model” pozirala njenom pioniru Džoelu Federu i postala hit. Kako su fotografi postajali sve popularniji i njihova dela počela da zamenjuju ilustracije, tako je i Nezbirova bivala sve traženija.
Dobila je 1901. ulogu na Brodveju u predstavi “Florodora”, bila je zvezda grada i ubrzo je njeno ime počelo da se pojavljuje u trač rubrikama. Posle malene uloge na Brodveju, dobila je i nešto veću u komadu „The Wild Rose”.
Poput današnjih naslednica, Nezbitova je bila ikona svog doba i savršeno oličenje paradoksa – jednom nogom u strogom viktorijanskom dobu a drugom na početku razuzdanih dvadesetih. Bila je američka devojka iz snova, otelotvorenje kontradiktornih impulsa „Pozlaćenog doba” Amerike, slika i prilika viktorijanske sentimentalnosti sa osmehom koji je obećavao nešto zabranjeno.
Dok je radila na Florodori, upoznala je arhitektu Stenforda Vajta čija firma je radila na nekim od obeležja Njujorka, uključujući Medison skver garden, Tifani, luk na Vašington skveru i kuću Kornelijusa Vanderbilta. Vajt je brzo postao njen ljubavnik, zasuvši nju i njenu porodicu ekstravagantnim poklonima i elegantnim, luksuznim stanom.
Kada se njihova jednogodišnja veza završila, a Nezbitova udala za milionera Herija K. Tova, došlo je do dramatičnog razvoja događaja. Lud od ljubomore i, kako je tvrdio braneći čast svoje supruge, Tov je ubio Vajta.
Nezbitova je potom bila zvezda suđenja na kome su izneti šokantni detalji o njenim često nasilnim vezama sa muškarcima.
Njena majka optužena je da je prostitutisala ćerku Vajtu. Štampa je izveštavala o plišom presvučenoj ljuljašci u stanu koji joj je Vajt poklonio, a zbog tolike pažnje, prvi put u američkoj pravnoj istoriji, porota je bila izolovana.
Tov je osuđen na doživotni ostanak u mentalnoj instituciji a Nezbitova ne samo da nije postala žrtva kulture koja ju je stvorila, već je stvorila novi život za sebe kao majka, glumica u nemim filmovima, vodviljska zvezda i autorka dve knjige memoara.
Uz fototografije i umetnička dela, Nebitova je poslužila i kao inspiracija za pesme i komade, film „The Girl in the Red Velvet Swing”, roman EL Dkktrova „Ragtime”, a lik Džilijan iz serije „Carstvo poroka” („Boardwalk Empire”) delom je zasnovan na njoj.
