Vazda željna slobode, pevačica i igračica Malika Eminović, daleko poznatija kao čuvena Koštana Bore Stankovića, imala je poput svih drugih lepotica sve, samo ne lagodan život. Ovo je priča o njoj.
Ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne – kao u košute…
Ovako je veliki Bora Stanković (1876-1927) opisivao najlepšu među svim „južnjakinjama”, junakinju svoje čuvene drame „Koštana”, romsku lepoticu vrele krvi iz Vranjske banje – Maliku Eminović, čija je jedina sačuvana slika ona koju su pred kraj njenog života fotografisali Helena King i Vida Metenson,vaspitačice Amerikanskog doma za ratnu siročad u Vranju.
Da, za one koji nisu znali (a, iskreno verujemo da ih nema), Koštana je postojala i odista je u me’anama ispunjenim žudnjom i duvanskim dimom, krajem 19. i početkom 20. veka dovodila „sve što je nosilo čakšire” do ludila!
Javna je tajna da su zbog ove „žive vatre” lokalne gazde i čorbadžije rasprodavale imanja, ostavljale „ženčad i nejaka čeda”… Pred njom su i najhladniji „padali u sevdah”, a nije mali broj onih koje je odvela pravo u propast…
Dva su objašnjenja zbog čega je Malika nazvana Koštanom… Prema jednom, ime joj je došlo od „krupnih očiju kao u košute”, a prema drugom od naziva drveta i ploda kestena, kojim je obrasla čitava Vranjska banja, a koji se u ovom kraju naziva – koštan!
Vazda željna slobode, pevačica i igračica Malika Eminović imala je poput svih drugih lepotica sve, samo ne – lagodan život!
Rođena Vranjanka od malih nogu svirala je i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima. Naposletku se udala za Maksuta Rašitovića s kojim je dobila sinove Isu i Ćerima. Sa njima, u naselju Burdinci živele su i Maksutove dve ćerke iz njegovog prvog braka, koje je Koštana pazila kao svoju decu.
Prema svedočanstvu lokalnih meštana „samo im u kafanu nije dala da idu”, a sa Borom Stankovićem srela se gde drugo do – u me’ani, i to kad je Bora bio gimnazijalac.
Priča se da je samo hteo da se uveri u njenu lepotu, i da s Malikom nije progovorio ni reč… Nešto kasnije nastala je drama nazvana po ovoj lepotici.
Malo je poznato da je Koštana 1926. godine, po nagovoru advokata, tužila Boru Stankovića i to kada je poznati pozorišni komad uveliko bio izvođen na pozorišnim scenama širom Srbije.
U tužbi je tražila deo autorskog honorara… Malika je bila nepismena, ali ju je jedan advokat nagovorio da ima pravo na deo honorara. Mediji su bili na strani Bore Stankovića, a Koštana je izgubila spor.
Ova lepotica umrla je ’45. u 73. godini u rodnoj Vranjskoj banji. Sahrani je prisustvovalo nekoliko stotina njenih obožavalaca, a besmrtna je ostala zahvaljujući Bori i njegovoj čuvenoj drami – jednom od najčešće igranih i najradije gledanih komada u srpskim pozorištima.
