Najizvesnije je da Marija Antoaneta nikada nije izgovorila frazu: "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače", pre nego što je pogubljena na giljotini 1793. godine. Međutim, naučnici otkrivaju reči koje se zaista mogu pripisati omraženoj francuskoj kraljici i koje mogu otkriti neke od njenih tajni.
Naučnici iz Centra za konzervaciju objavili su prvu od 13 skrivenih poruka, koje su bile zatamnjene mastilom u pismu, koje je bilo deo lične korespondencije francuske kraljice.
Skrivena poruka deo je dužeg pisma koje je Marija Antoaneta napisala švedskom grofu Ahelu de Fersenu 4. januara 1792. godine.
– Neću završti ovo pismo dok Vam ne kažem, moj dragi i nežni prijatelju, da sam ludo zaljubljena i da Vas obožavam u svakom trenutku – napisala je Antoaneta.
Izjava ljubavi napisana je šest meseci nakon što je Fersen bezuspešno pokušao da neomiljenu francusku kraljicu i njenog muža Luja XVI izvuče iz Pariza. Godinu kasnije kralj je pogubljen.
Istraživači, koje finansira Nacionalni arhiv Francuske, navode da je ovo jedan od rukopisa Marije Antoanete o kom se najmanje zna.
Istoričari su dugo debatovali o prirodi odnosa između francuske kraljice i švedskog grofa, o tome da li se radilo o romantičnoj, seksualnoj ili platonskoj vezi.
Centar za konzervaciju je saopštio da su prethodni pokušaji da se dešifruju reči zatamnjene mastilom bili neuspešni, sve dok Nacionalni arhiv nije nabavio najsavremeniju tehnologiju za čitanje ispod mastila. Korišćenje ultrazvuka i raznih infracrvenih skenera omogućili su istraživačima da zavire između dva sloja mastila.
Veruje se da se radi o originalnom rukopisu Marije Antoanete, ali nije isključena mogućnost da je taj deo dopisao Fersen ili neko od njegovih naslednika.
Naučnici su obećali da će uskoro objaviti nove detalje iz privatne korespondencije omražene francuske kraljice.
Marija Antoaneta je bila ćerka carice Marije Terezije i žena Luja XVI. Po dolasku u Pariz 1773. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak, posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države.
Uhapšena je 1792. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u Belgiju i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.
