Bila je izuzetna žena. Savremenici su je opisali kao „strasno zaljubljenu u slikarstvo” ali su njeni poslednji trenuci u zemaljskom životu svejedno zaboravljeni, pa je se danas retko ko seća.
Slikala je mrtvu prirodu, portret i figure u narodnim nošnjama, kao i nekoliko pejzaža. Bila je jedna od prvih žrtava Prvog svetskog rata kada su je, zajedno sa grupom taoca, Austrougari streljali na Petrovaradinskoj tvrđavi 1914. godine.
Zvala se Danica Jovanović, bila je jedna od najtalentovanijih slikarki mlađe generacije početkom XX veka i imala je svega dvadeset osam godina kada je umrla.
Rođena u Beškoj 4. januara 1886. kao peto dete u skromnoj seljačkoj porodici. Pohađala je žensko odeljenje Umetničko-zanatske škole u Beogradu kod Bete Vukanović, a školovanje je nastavila u Minhenu, gde je 1914. diplomirala na Ženskoj slikarskoj akademiji.
Školovala se zahvaljujući razumevanju profesora i direktora Više devojačke škole u Novom Sadu i Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja i patrona poput Dane i Olge Jovanović. U Minhenu se uključila u rad srpskog patriotskog udruženja „Srbadija”.
Slikala je mnogo, ali je njen život brzo i nasilno prekinut. Od nekoliko pejzaža, tri prikazuju mostove: most kod Ljum kule, Vezirov most na Drimu i srušeni Savski most u Beogradu.
Upravo ovo poslednje delo koštalo ju je najviše. Iako nema dokaza da je neposredno učestvovala u ratnim operacijama tokom Balkanskih ratova, zbog ove slike došla je na „crnu listu” okupatorskih vlasti.
Ovo, njen angažman u „Srbadiji”, boravak u Beogradu početkom Prvog svetskog rata, kao i izjave njenih minhenskih kolega o izraženoj nacionalnoj svesti, doveli su do njenog hapšenja.
Danica Jovanovič bila je jedna od prvih umetnika koji su postali žrtve Prvog svetskog rata.
Konačno u srpskoj prestonici
Povodom stote godišnjice od tragične smrti slikarke Danica Jovanović (1886–1914) prvi put je u Beogradu otvorena izložba sastavljena od stotinak njenih radova u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.
Postavka je zajednički projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Galerije Maticesrpske i Medija centra „Odbrana”, čiji je autor dr Jasna Jovanov, a kustoskinja Jasmina Jakšić Subić. Tako će u narednih mesec dana beogradskoj publici biti premijerno prikazan opus jedne od najznačajnijih srpskih slikarki s početka 20. veka, koja je do 1961. bila gotovo potpuno nepoznata kulturnoj javnosti.
