"La Pola" kako su je zvali tokom njenog kratkog života, bile je odvažna, oštrog jezika i prkosna. Borila se za slobodu svoje zemlje dok se pretvarala da sedi u uglu i šije.
Ime Polikarpe Salavariete većini savremenih ljudi ne znači mnogo. Ipak, “La Pola” kako su je od milošte zvali bila je revolucionarka, borila se za slobodu svoje zemlje, današnje Kolumbije, od španske kolonijalne vlasti i jedna od prvih pokazala da se na žene u špijunskom poslu i te kako može računati.
Pola je rođena negde oko 1795 godine. Kako njena krštenica nikada nije potvrđena, njeno ime je do danas nepoznato istoriji. Polikarpa je bilo ime kojim su je oslovljavali najbliži rođaci i prijatelji, a u revolucionarnim krugovima je bila poznata jednostavno kao La Pola.
Pretvarajući se da je krojačica i kućna pomoćnica, Pola je nudila svoje usluge rojalističkim, španskim domaćinstvima. Pod maskom neuke i priglupe služavke imala je pristup sastancima kolonijalnih vlasti gde je skupljala obaveštajne podatke i prosleđivala ih gerilcima. Jednostavno, niko od visokih zvaničnika Španije nije obraćao pažnju na devojku koja je, oborenog pogleda, sedela u uglu i šila dok su oni raspravljali o načinima da prošire svoju vlast nad domaćim stanovništvom.
Špijunaža je tekla glatko sve dok momak po kome je La Pola poslala poruku
revolucionarima nije uhvaćen. Podaci iz pisma direktno su je optuživali i odmah je uhapšena.
Nakon što je mreža razotkrivena La Pola je osuđena na smrt streljanjem. Pre egzekucije, kada su je izveli pred okupljenu masu, hrabra revolucionarka je održala nadahnut govor zbog koga su morali da je nadglasaju bubnjevima.
Običaj je bio da osuđenici na smrt kleknu pred streljanje i da, kao izdajnici države, budu okrenuti leđima masi. Pola je odbila da klekne.
– Imam hrabrosti da se suočim sa smrću i po hiljadu puta. Ne zaboravite moj primer – uzviknula je La Pola i okrenula se pre nego što je streljački stroj počeo da puca.
U trenutku smrti imala je samo 25 godina.
Žrtva Polikarpe Salavariete nikada nije zaboravljena i inspirisala je revolucionare dugo nakon njene smrti. Dan kolumbijske žene i danas se slavi u čast ove heroine.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
