Malo je dana u srpskom narodu koji su u istoriji ostavili toliki trag. Pored Vidovdana, to je verovatno još samo 15. februar – Sretenje. Ovo je od 2001. državni praznik u Srbiji, a taj datum od 2007. godine slavi i Vojska Srbije. Ipak, osim što se većina raduje neradnom danu, malo ljudi zapravo zna šta se to danas obeležava.

Deo zabune leži u tome što se mnogo toga značajnog za izgled današnje Srbije dogodilo upravo na Sretenje.

Buđenje Srbije

Karađorđe
Wikipedia

Davne 1804. godine na Sretenje Srbi su započeli mukotrpni put ka slobodi i izgradnji modern države. Posle masovne seče knezova, Srbi su se okupili u Orašcu, za vođu je izabran Karađorđe Petrović i počeo je Prvi srpski ustanak.

MRAČNA STRANA KARAĐORĐA: Ubio je svakog ko mu je stao na put, ali to NIJE BILO ONO NAJGORE

Tako je, tokom godina koje su usledile Srbi, jedan mali narod izronio niotkuda na svetskoj pozornici, munjevito i bukvalno ni iz čega ponovo stvorili svoju državu.

Ipak, ovo nije bio jedini put da se Sretenje pokazalo kao sudbonosno za Srbe.

Opasno “francusko seme na Balkanu”

Sretenjski ustav
Wikipedia

Tridesetjednu godinu kasnije, kneževina Srbija koja je formalno još uvek bila u sastavu Osmanskog carstva, dobila je ustav na kome bi joj pozavideli i mnogo “demokratskiji” narodi.

Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Istanbulu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna – Sretenjski ustav.

Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj. Bio je to neverovatno napredan zakonski akt koji bi, uz neke izmene, mogao da se primenjuje i u bilo kojoj današnjoj državi.

Sretenjskim ustavom Srbija je postala prava zemlja posle Belgije i Francuske koja je ukinula feudalizam! Uveo je pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, a odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.

Pa ipak, u ono vreme, Sretenjski ustav je smatran veoma “opasnim”.

Wikipedia

Sretenjski ustav je bio jako moderan – promovisao je srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost…Srbija bi sa takvim ustavom postala veoma liberalna zemlja, a čitava istorija od tog trenutka mogla bi biti dosta drugačija… Neki istoričari ističu da bismo možda danas imali društvo sličnije francuskom ili belgijskom. 

TAJNA GROBA U SMEDEREVU: Svi su ga zaboravili, a ovde počiva jedan od NAJZASLUŽNIJIH SRBA IKADA (FOTO)

Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije i ljuti neprijatelji. Od kneza Miloša Obrenovića Rusija, Turska i Austrougarska su jednoglasno zahtevale da Ustav bude ukinut.

Danas često koristimo formulaciju da svetske sile nisu htele “francusko seme na Balkanu”. Sa druge strane knez Miloš, koji uopšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast, jedva je dočekao da ukine ustav Dimitrija Davidovića koji je i inače morao da dozvoli samo zbog pritiska javnosti i ustav je suspendovan nakon samo 55 dana od donošenja.

Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ovoga je pao u nemilost, isteran je iz službe i do kraja života živeo je u siromaštvu. Ipak, njegov – Sretenjski ustav, sve do danas ostao je simbol srpske borbe za slobodu i državnosti koja će tek doći.