Anđeli Božji su u narodnoj tradiciji poštovani još iz duboke starine. Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”. Na grčkom jeziku reč “arhi” znači glavni, prvi – “angelos” znači vesnik, anđeo.

Arhangel Mihailo se smatra čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.

Mnoga su narodna verovanja ο Svetom Arhangelu Mihailu. U nekim krajevima Srbije još i danas pažljivo prate vremenske prilike na Aranđelovdan. Kaže se: “Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!” Ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Verovanje kaže da arhangel Mihailo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju – kao putnik ili prosjak. Zbog toga Srbi veruju da je Arhanđel Mihailo “živi svetac”, pa se u nekim krajevima iako je slava, ne praktikuje pravljenje žita. Isto se dešava i kada je Ilindan. Ovo je potpuno pogrešno!

Prema crkvenim izvorima, ova praksa potpuno je pogrešna iz nekoliko razloga:

arhangel mihailo
commons wikipedia

Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji su slavili slavu pre nas.

Takođe, pravoslavni hrišćani smatraju da nema živih i mrtvih svetitelja, već da su svi živi i posreduju pred Bogom za nas. Što, dakle, znači da se ne molimo mi za njih, već oni za nas.

Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života.

Žito je simbol vaskrsenja (posejana zrna u zemlji istrunu, ali donose novi život) i ono se prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, a za pokoj duša umrlih predaka i srodnika, koji su tu Slavu slavili i potomcima predali. To se jasno vidi i iz molitve kojom se žito osvećuje.

Zato nema razloga da se za Aranđelovdan žito ne nađe na slavskom stolu.