Postoji zimski i jesenji Krstovdan. Tih dana se u srpskom narodu slave dva događaja u vezi sa krstom na kome je, prema legendi, razapet Isus Hrist.

Zimski Krstovdan pada 18. januara, dan uoči Bogojavljanja, i praznik je u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.

Jesenji Krstovdan, slavi se na današnji dan, i posvećen je povratku Časnog krsta iz Persije u Jerusalim i njegovom postavljanju, kao i danu kada ga je po legendi, u IV veku pronašla carica Jelena.

Današnji dan poznat je po vašarima koji se organizuju po Srbiji i koje danas niko ne bi trebalo da propusti. “Pravila ponašanja” na ovim mestima od davnina se nisu mnogo promenila – ujutru se urani, jer se prodaje i kupuje stoka. Oko podneva na vašar dolaze oni koji žele da se vide i da budu viđeni.

Osim ovoga, u nekim krajevima Srbije zadržao se običaj branja i svećenja bosiljka na Krstovdan. Ova biljka je u našem narodu poznata kao “Božja” i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.

Zato bi danas svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Slično, stari veruju da današnji dan ne sme da vam prođe bez šolje čaja od bosiljka. Godiće vam, a i doneti zdravlje.

NARODNO VEROVANJE O BILJKAMA: Zova je demonsko drvo, jabuka znak prijateljstva

Na Krstovdan se drži strogi post na vodi, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe. Ovaj običaj smatra se najstarijim, a o njegovom značaju govori i narodna poslovica: “Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!”

Šta se danas slavi?

Konstantin i Jelena
Wikipedia

Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.

Prema priči, krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju.

Krst je mnogo puta menjao lokacije i bio u vlasništvu različitih naroda, a nekoliko puta mu se i gubio svaki trag. Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.